Vodopadi Stare planine | Prirodno nasleđe Srbije

  • Ratomir Veselinović
  • 6 min
  • 16. jun 2022.
  • Vodič

Vodopadi predstavljaju možda i najatraktivnije spomenike prirode. Ako su lako pristupačni i bogati vodom ostavljaju izuzetno snažan utisak na putnike i prolaznike, zbog čega su uglavnom među najposećenijim prirodnim turističkim destinacijama u svetu.

Neke zemlje i gradovi mogu se pohvaliti vodopadima i slapovima koji ostavljaju bez daha - Nijagarini, Plitvički, vodopad u Jajcu, Taorska vrela… Ipak, ovo je priča o onima do kojih se ne dolazi asfaltiranim putevima i pored kojih nema restorana i prodavnica suvenira. Do njih dolaze oni koji vole da se druže sa prirodom i koji ne prezaju od duge, celodnevne šetnje.

Vodopadi u Srbiji

Delovi Balkanskog poluostrva zbog geološke građe i tektonske prošlosti bogati su vodopadima. Nažalost, u Srbiji nisu toliko česta pojava i do skoro se smatralo da osim nekoliko manjih (Ripaljka u Sokobanji, Blederija na Miroču, Bukovački do u Lisinama, Jelovarnik na Kopaoniku…), većih vodopada gotovo i da nema.

Vodopad Bukovički do
Vodopad Bukovički do u Lisinama (FOTO: Nikola Igračev)

Zvuči neverovatno, ali do pre petnaestak godina za toplodolske vodopade su znali samo žitelji Stare planine, malobrojni planinari i entuzijasti koji su obilazili taj prostor. Nisu bili ucrtani u mapama, nikada nije pisano o njima, a javnosti ih je prvi put predstavio Vladimir Manić, učitelj iz Niša koji još od 90-ih godina snima dokumentarne filmove o Staroj planini. Danas vodopade i Staru planinu na najlepši način promovišu Milan Simonović i Milan Stojaković, vodiči i borci za ekologiju u čijoj je pratnji Staru planinu obišao i legendarni Manu Čao.

Vodopadi na Staroj planini predstavljaju i njeno najveće prirodno bogatstvo. Oni su raspoređeni u dva velika sliva – Toplodolske reke i Dojkinačke reke. Ovaj tekst posvećen je Toplodolskoj reci i vodopadima na njenom izvorišnom kraku koji se zove Javorska reka.

Sliv Javorske reke počinje od sela Topli do koje se nalazi na oko 700 m nadmorske visine i pruža se sve do Midžora (2169 m), najvišeg vrha Stare planine i Centralne Srbije. Na prostoru od približno 60 km², tokom dugačkog geološkog razdoblja nastalo je nekoliko desetina vodopada, brzaka i slapova.

Gornji Piljski vodopad
Gornji Piljski vodopad (FOTO: Milan Simonović)

Kako (uopšte) nastaju vodopadi?

Tektonski pokreti i erozija su najčešći uzroci njihovog stvaranja. Ovi procesi mogu se dogoditi u trenutku, a mogu trajati i milionima godina. Vodopadi na Staroj planini nastali su kao posledica tektonskih pokreta u prošlosti i zbog toga među njima ima i onih sa zadivljujućim dimenzijama. Čitav prostor izgrađen je od crvenih peščara i upravo taj detalj uticao je da se dolina Toplodolske reke nazove i „srpskim Koloradom“.

Većina toplodolskih vodopada je teže dostupna i za obilazak zahteva pre svega dovoljno vremena, ali i solidnu fizičku kondiciju. Ipak, do onih najvećih i najlepših relativno je lako doći. Većina njih je sakrivena u gustoj šumi i nije ih moguće videti dok im se u potpunosti ne priđe. Za obilazak ovih vodopada potrebna je najpre dobra volja, a zatim i neki drugi uslovi kao što su lep dan, planinarska obuća, dobra mapa i osnovno poznavanje planinarskih pravila. Obilazak vodopada najlepši je tokom kasnog proleća kada u njima ima mnogo vode.

Donji Krmoljski vodopad
Donji Krmoljski vodopad (FOTO: Milan Simonović)

Poslednje decenije sve veći broj planinara i turista obilazi selo Topli do i Javorsku reku u potrazi za vodopadima, a danas postoje i organizovane ture koje su i najbolji i najsigurniji način da se radoznalci upoznaju sa njima.

Obilazak svih vodopada započinje iz sela Topli do, poslednjeg sela pred ulazak u jedan od najlepših delova planine. Selo je danas gotovo bez stanovnika, a oni malobrojni koji su ostali u njemu, pružaju srdačnu dobrodošlicu svakom putniku.

Piljski vodopadi

Najpristupačniji i najčešće posećivan Donji Piljski vodopad nalazi se na oko 6 km od sela, na reci Lisevski dol. Većim delom do njega vodi zemljani kolski put, ali dolazak do vodopada zahteva i šetnju kroz šumu. Ovaj vodopad je sa svojih 76 m ujedno i najviši u slivu, a sasvim moguće i najviši u Srbiji. Impozantnih dimenzija, sa nekoliko manjih kaskada, zanimljiv je za obilazak u bilo kom delu godine. Na istoj reci, samo nekoliko kilometara uzvodnije nalazi se Gornji Piljski vodopad, visine 27 m do kojeg se može doći i terenskim vozilom.

Donji Piljski vodopad
Donji Piljski vodopad (FOTO: Milan Simonović)

Kurtulski vodopadi

Ako se šetnja nastavi prema izvorištu Javorske reke stiže se do Kurtulskih vodopada, na istoimenim pritokama. Veliki Kurtulski vodopad visine oko 30 m interesantan je zbog neobičnog položaja - na početku kanjonskog dela reke i teško mu je prići do podnožja. Zato se najčešće fotografiše sa stene naspram njega odakle se, posebno u periodu bez vegetacije pruža odličan pogled. Mali Kurtulski vodopad (17 m) nalazi se nekoliko desetina metara nizvodnije, na izlazu iz kanjona.

Krmoljski vodopad

U nastavku šetnje, sledeći na redu je Krmoljski vodopad. Možda nije među najvišima, ali je zasigurno jedan od najlepših u slivu. Sastoji se od dva vodopada između kojih se nalazi udubljenje, takozvani evorsioni lonac koji je izdubljen vrtložnim kretanjem vode u prošlosti. Idealno je mesto za pauzu i brčkanje u hladnoj planinskoj reci.

Čunguljski vodopad

Verovatno jedan od najpoznatijih staroplaninskih vodopada. Jedan je od najudaljenijih od sela Topli do i ukoliko bi se obilazili svi do sada nabrojani, Čunguljski vodopad bi bio poslednji koji se može videti u jednom danu. Čunguljski vodopad predstavljen je strmim odsekom visine oko 33 m preko kojeg se u kišnom periodu godine gotovo čitavom širinom preliva voda. Pomisao na stenoviti zid usred šume preko kojeg se obrušavaju velike količine vode, mora se priznati, zvuči krajnje egzotično.

Čunguljski vodopad
Čunguljski vodopad (FOTO: Milan Simonović)

Koljćin skok

U slivu Javorske reke postoji još nekoliko manjih vodopada. Koljćin skok, visine 17 m, nalazi se u podnožju Midžora. Vodopad je teško pristupačan iz pravca Toplog dola, jer staza prolazi kroz gustu i teško prohodnu šumu. Srećom, ovaj vodopad se najbolje vidi kada se čovek od njega udalji i jedan je od retkih kojima se ne mora prići da bi se u njegovoj lepoti uživalo. A za one koji baš žarko žele da mu priđu, najjednostavnije je, nakon uspona na Midžor, spustiti se na greben pod nazivom Dugo bilo.

Kaluđerski skok

Jedan od najlepših, ali takođe teško pristupačnih vodopada ne nalazi u slivu Javorske reke, ali je blizu sela i naziva se Kaluđerski skok. Radi se o nizu slapova i brzaka koji se prelivaju preko crvenog peščara na dužini od oko 200 m, ostavljajući utisak žuborenja „crvene“ reke.

Ovo je bio prikaz najpoznatijih vodopada u slivu Javorske reke. U teže pristupačne vodopade spadaju i oni na reci Vurnja, koji nisu impozantnih visina ali su izrazito lepi u bilo koje doba godine.Osim njih brojni su i brzaci i slapovi na rekama, povremeni i periodični vodopadi koji se javljaju samo nakon topljenja snega i jakih kiša. Oni dolaze kao pokolon onima koji se usude da otkriju tajne Stare planine.

Nažalost, poslednjih godina planinskim rekama i vodopadima preti ekološka katastrofa u vidu mini hidroelektrana.

Vodopad Vurnja
Vodopad Vurnja (FOTO: Milan Simonović)

Tagovi

Kategorije: