Đavolja varoš | Prirodno nasleđe Srbije

  • Ratomir Veselinović
  • 4 min
  • 25. jun 2021.
  • Vodič

Nedaleko od Prolom banje, u opštini Kuršumlija, nalazi se geomorfološki spomenik prirode prve kategorije zaštite. Jedinstven u Evropi i svetu, ovo je mesto na kome je priroda kroz umetničko stvaralaštvo probudila ljudsku maštu. U nazivu ima dve reči a nijedna ne opisuje tačno šta se tamo zapravo nalazi. U pitanju je Đavolja varoš, prirodna lepotica Radan planine i Toplice.

Toplica je oblast u južnom delu Srbije, koja prati tok istoimene reke koja izvire ispod Pančićevog vrha i teče kroz Prokuplje i Kuršumliju. Toplički kraj poznat je po brojnim kulturno istorijskim spomenicima, neolitskom nalazištu Pločnik, topličkom ustanku, drugoj po starosti crkvi u Srbiji - Crkvi svetog Prokopija u Prokuplju... Ali najpoznatiji lokalitet i onaj koji posećuju turisti iz čitavog sveta jeste Đavolja varoš - prirodni fenomen u ataru sela Đake kod Prolom banje.

Ova nesvakidašnja prirodna i turistička atrakcija na Radan planini sastoji se od visokih zemljanih stubova ili piramida, koji se na ovom području broje u stotinama. Ove zemljane piramide nastaju kao posledica snažne erozije zemljišta, koja se dešava pod veoma specifičnim uslovima. Na to utiču rastresito zemljište ispod kog se krije relativno mekana stena, zatim kameni blokovi na površini zemljišta, velika količina padavina i nedostatak vegetacije.

Neplanskom sečom, ljudi su se poslednjih nekoliko vekova potrudili da na ovom lokalitetu ne bude mnogo šuma, pa bi se moglo reći da je ovakvom fenomenu posredno kumovao i čovek.

Kako nastaju zemljane piramide?

Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i spiranja rastresitog zemljišta, pri čemu se formiraju duboke brazde i kanali kojima kišnica otiče. Zemljani stubovi nastaju na mestima gde se javljaju manji ili veći blokovi stena koji svojom težinom štite jedan deo zemljišta od spiranja. Kako erozivni proces napreduje, tako i ovi stubovi „rastu“ sa isturenim stenskim blokovima na vrhu. Pojava velikih komada stena teških i po nekoliko desetina kilograma, na vrhu relativno uskih zemljanih stubova visine i do deset metara - predstavlja jedinstvenu atrakciju u svetu.

Đavolja varoš (FOTO: Cezary Sinkiewicz

Kompleks Đavolje varoši sastoji se od 202 stuba različitih visina izgrađenih od laporaca i peščara. Njihov vek trajanja, u geološkom poimanju vremena nije dugačak. Stubovi nastaju, opstaju neko vreme, urušavaju se pod sopstvenom težinom i nastaju novi. Visina stubova iznosi od 2-15 metara a prečnik im je od pola metra do 3 m. Stubovi, koje meštani zovu „kule“ smeštene su u dve duboke jaruge – Đavoljoj i Paklenoj jaruzi.

U jarugama se nalaze i dva izvora mineralne vode. Izvor Đavolja voda je jako kiseo i visoko mineralizovan izvor bogat aluminijumom, sumporom, bakrom i drugim metalima. Sadržaj ovih elemenata je veći i do sto puta od normalne pijaće vode. Izvor Crveno vrelo ima manju kiselost i manju količinu minerala. Ovakvi tipovi izvora su retki i uglavnom se koriste u banjsko-lečilišne svrhe. Inače, čitava oblast Radan planine poznata je po lekovitim izvorima a oko njih su nastale Lukovska i Prolom banja.

Izvor Crveno vrelo (FOTO: Joanna Podwińska)

Kako to obično biva kada pojave u prirodi izgledaju neobično, narod je i za Đavolju varoš vezao brojne legende i predanja. Prema jednoj od legendi koja kruži po Toplici, nečastivi je nametnuo ljudima da venčaju rođenog brata i sestru. Međutim, da se to ne bi desilo, prirodna sila pretvorila je svatove u kamen i ostavila ih da opominju potomke. Zbog toga se ovo mesto i naziva Đavolja varoš. Druga legenda priča da ko god je pokušao da prenoći među stenama, nije dočekao jutro pri zdravoj svesti.

Mističan izgled Đavolje varoši bio je povod da se na tom mestu održi i prva foto-kolonija u Evropi. Bilo je to daleke 1977. godine kada se veliki broj fotografa iz celog sveta okušao u pravljenju što bolje fotografije ovog fenomena. Kasnije su te fotografije bile prikazivane na izložbama u Milanu, Bariju, Parizu, Njujorku, u Kini, Nemačkoj, Japanu i Rusiji. Ova manifestacija opstala je do današnjih dana a uz nju, često se organizuju i likovne kolonije koje takođe privlače umetnike iz čitavog sveta.

Zemljani stubovi (FOTO: Bogdan Balaban)

Đavolja varoš nije jedina ovakva formacija stena u svetu. Ima ih i u okolini Foče u BiH, Bugarskoj, Italiji, Francuskoj, u SAD-u, na Alpima… i svaka od njih specifična je na svoj način. Naša Đavolja varoš, jedinstvena je i po tome što su njeni stubovi brojniji, izraženiji i stabilniji nego bilo gde u svetu. Zbog toga, Đavolja varoš je bila najbolje plasirani kandidat u Evropi prilikom izbora Novih sedam svetskih čuda koje se održalo 2009. godine.

Još od 1959. godine lokalitet Đavolje varoši je pod zaštitom države a 1995. godine proglašena je za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljena je u prvu kategoriju zaštite. U prošlosti bila je jako nepristupačna, do nje su uglavnom dolazili planinari. Danas, do glavne ulazne kapije se stiže automobilima, a onda se uređenim stazama može obići pešice.

Zbog svega navedenog, Đavolja varoš je jedna od najvrednijih spomenika prirode u Srbiji i mesto sa velikim turističkim potencijalom koje posećuju turisti iz čitavog sveta.

Autor: Ratomir Veselinović - turistički vodič i geograf

Tagovi

Kategorije: