Plivanje za Časni krst | Turistički kalendar Srbije

Plivanje za Časni krst je verska i kulturna manifestacija koja se svake godine na Bogojavljenje održava na rekama i jezerima širom Srbije. Osim toga, bogojavljensko plivanje poznato je i u drugim pravoslavnim zemljama.

Bogojavljenje je dan kada je Jovan Krstitelj pogružavao Hrista u vodama reke Jordan, a Bog se sa nebesa javio. Isus Hristos se krstio u svojoj tridesetoj godini, kada se po tadašnjim jevrejskim zakonima, sticalo pravo na propovedanje. Tog dana Bog se otkrio kao Otac, Sin i Duh Sveti, odnosno kao Sveto Trojstvo.

Ovaj dan pravoslavni vernici obeležavaju 19. januara, one crkve koje su zadržale Julijanski kalendar, među kojima je i Srpska pravoslavna crkva. Na taj dan osvećuje se voda, bilo reka, jezera ili mora. Ona se pije zarad pročišćenja duše i tela, ali se iz istog razloga u njoj i kupa. Veruje se da se bogojavljenska vodica se nikada ne kvari jer u njoj prebiva sila Svetog Duha.

Uz litije i osvećenje vode, Bogojavljenje se tradicionalno obeležava i plivanjem za Časni krst. Kako je u najvećem delu pravoslavnog sveta ovaj dan pada u sred zime kada je voda neretko i zaleđena, u plivanju se odvaže oni najhrabriji i najzdraviji. Uslov za plivače je da su postili Božićni post i da su prošli lekarski pregled, jer boravak u ledenoj vodi nije za svakoga.

Takođe, važno je da se plivanju ne prstupa takmičarski, već da svi učesnici ujedinjeni u veri iznesu krst iz vode, a za onog ko prvi stigne do krsta, veruje se da će ga pratiti sreća tokom cele godine.

Ova tradicija se u nekim mestima u Srbiji pominje u 18. i 19. veku. Pretpostavlja se da je prethodno bila onemogućena zbog vladavine Osmantlija, a zasigurno je poznato da je od 1941. bila zabranjena zbog nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. Potom je nastupio komunizam, vreme kada obeležavanje hrišćanskih praznika nije bilo popularno.

Ipak, krajem devedesetih godina 20. veka Srbi obnavljaju ovu versku manifestaciju u nekoliko mesta, a iz godine u godinu je sve više parohija koje organizuju plivanje za Časni krst. Po obnavljanju ove tradicije, centralni događaj je bio na Savskom jezeru u Beogradu. U njoj učestvuju pripadnici Vojske Srbije, a prisustvuju i državni zvaničnici, dok uglavnom poglavar Srpske pravoslavne crkve osvećuje vodu. Tome prethodi služenje liturgije u crkvi Svetog Đorđa na Banovom brdu i litija do jezera.

Međutim, primarno mesto kasnije preuzima Zemun. Patrijarh služi liturgiju u Nikolajevskoj crkvi, nakon čega sledi litija do obale Dunava, gde se nakon osvećenja vode pliva za Časni krst. Ovim događajima u prestonici prisusvuje po nekoliko stotina građana, a 2020. godine je u Zemunu učestvovalo preko 200 plivača, među kojima su bile i četiri devojke. Ženska populacija je sve prisutnija u srpskim vodama na Bogojavljenje.

Osim u najmnogoljudnijem gradu u Srbiji, ova manifestacija se održava širom zemlje, kao i u dijaspori, a više o tome možete saznati putem sredstava javnog informisanja, kao i na zvaničnom sajtu Srpske pravoslavne crkve.