Beogradski maraton | Turistički kalendar Srbije

  • Maja Popović
  • 2 min
  • 11. maj 2022.
  • Vodič

Beogradski maraton je najveća i najmasovnija sportska manifestacija u Srbiji. Svakog proleća kroz Beograd trče domaći i strani učesnici u želji da pomere sopstvene limite.

Maraton, kao trka, prvi put je istrčan na prvim modernim Olimpijskim igrama, održanim u Atini 1896. godine, a po uzoru na distancu koju je vojnik Filipidis istrčao od Maratonskog polja do Atine kako bi građanima javio da je Grčka pobedila Persiju.

Prvi maraton u Beogradu održan je 1988. godine, na inicijativu Đoke Vještice, novinara radija „Studio B” i atletskog radnika Brane Radovića. Te godine distanca iznosila je 23 kilometra, da bi naredne bila produžena na 46,7 kilometara. Današnja distanca i ruta maratona, ustanovljeni su 1990. godine, kada je Beograd poseto Fred Libou, predsednik Asocijacije međunarodnih maratona i trka na daljinu, te Beogradski maraton uvrstio na svetsku listu.

Beogradski maraton je takođe i prvi na svetu koji je održan u ratnim uslovima. Bilo je to tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. Tada su, pored domaćih učesnika, prestonicu Srbije posetili i brojni strani takmičari, noseći poruku mira. Te godine kroz cilj je zajedno prošlo 39 učesnika, te je zabeleženo i toliko pobednika.

Među trkama koje se održavaju u okviru Beogradskog maratona, najmasovnija je Trka zadovoljstva na 5 kilometara. Za nju nisu potrebne posebne prijave, a nema ni plasmana. Ona je posvećena svim rekreaticvima, uključujući i najmlađe, pa se neretko pretvara u porodičnu manifestaciju.

Polumaraton se trči na distanci od 21,1 kilometar. Pravo učešća imaju i deca od 14 do 18 godina, ali uz saglasnost roditelja. Štafetni polumaraton se trči na istoj distanci, ali ekipno, uz izmenu trkača na svakom petom kilometru.

Glavna maratonska trka predviđena je samo za punoletne, a trči se na distanci od 42 195 metara. Ova trka je bez sumnje fizički i psihički najzahtevnija i iziskuje ozbiljne pripreme. Maraton nije pitanje samo brzine, već pre svega kondicije i taktike, odnosno adekvatnog odmeravanja i raspoređivanja sopstvene snage.

Sve trke kreću se kroz najravnije delove Beograda, a najduža polazi od ugla Bulevara kralja Aleksandra i Resavske ulice, prolazi kroz centar grada, preko dva mosta, Novog Beograda i Zemuna, a cilj je na Terazijama, ispred hotela Moskva.

Svake godine učestvuju gosti iz evropskih i afričkih zemalja. Rekordi po broju učesnika, ali i vremenu za koje su savladane staze, oboreni su 2019. godine. Tada je učestvovalo 8.000 maratonaca i polumaratonaca iz 70 zemalja, a u Trci zadovoljstva čak 15 000. Kenijac Isak Kiprop Ruto je tada maratonsku trasu prešao za 2:16,51, dok je njegov zemljak Džoš Kipruto Koeč istrčao polumaraton za  1:07,12.

Ovogodišnje 35. izdanje Beogradskog maratona održaće se 15. maja. Više informacija o trasi i načinu prijavljuvanja za učešće može se dobiti na zvaničnoj internet stranici.

Tagovi

Kategorije: