Žanka Stokić | Poreklo naziva ulica

  • Nikola Igračev
  • 2 min
  • 11. maj 2018.
  • Zabavnik

Živana „Žanka“ Stokić (1887 – 1947), bila je jedna od najvećih srpskih glumica svih vremena.

Životni put slavne dramske umetnice bio je daleko više posut trnjem nego zvezdama, a njena sudbina nezasluženo tragična.

Rođena u okolini Velikog Gradišta, bez oca je ostala veoma rano, da bi već sa 14 godina bila udata za čoveka sa kojim, još uvek dete, nije bila srećna. Pobegavši od njega, našla je utočište u jednoj putujućoj glumačkoj trupi, u kojoj je šivenje i pranje veša bilo njen posao. Zapisano je da je prvi put muž „vratio“ batinama, da bi je drugi put u zaštitu uzeo tada popularni glumac Aca Gavrilović, koji je kasnije postao njena velika ljubav i „ulaznica“ u čarobni svet glume koji će od Žanke načiniti jednu od najvećih srpskih glumica svih vremena.

Malo je poznato da je veliki Branislav Nušić mnoga svoja dela pisao upravo za nju, dok je i ona sama najveću slavu dosegla igrajući u predstavama koje je pisao čuveni Ben Akiba. Žanka je bila njegova muza, a čuvena je njegova poruka povodom 100. izvođenja „Gospođe ministarke“: ,,Draga Žanka, Vi i ja danas imamo malu, intimnu svetkovinu. Mogu događaji menjati režime, mogu se krize zavitlavati i obarati kabinete, Vas se krize ne može dotaći, Vi ostajete ministarka, uvek ministarka’’.

 Spomenik_Zanki_Stokic_u_Velikom_Gradistu
Spomenik Žanki Stokić u Velikom Gradištu (FOTO: Đorđe Marković CC BY-SA 4.0)

Žanku Stokić, kroz život su pratili i veliki zdravstveni problemi. Težak dijabetičar od rane mladosti, primorana na redovno primanje insulina, početkom Drugog svetskog rata, u opštoj nestašici lekova i nemaštini, ostaje bez preko potrebnog medikamenta. Nemajući drugi izvor zarade, prihvata učešće u estradnim pozorištima „Veseljaci“ i „Centrala za humor“, kao i zabavnom radijskom programu „Šareno popodne“, na Radio Beogradu koji je tada bio pod nemačkom kontrolom. Komunističke vlasti su, nakon rata, tumačeći ovaj potez kao kolaboraciju, bez prava na branioca osudili Žanku na 8 godina gubitka časti i svih građanskih prava, „omogućivši“ joj društveno-korisni rad – da čisti ulice i živi od milostinje. Dojučerašnja alfa i omega beogradske čaršije, ponižena je do besmisla.

Povukla se u svoju kuću u Topčideru, gde je sa vernom služavkom Magdom živela od pomoći malobrojnih preostalih prijatelja. Godine 1947. pomilovana je, a odlukom Agitpropa CK KPJ Bojan Stupica dobio je dozvolu da je angažuje u novoosnovanom Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Tri dana kasnije, emotivno i bolešću iznurena Žanka, preminula je ne dočekavši da još jednom stane na pozorišne daske.

Sahranjena je na topčiderskom groblju, a spomenik joj je podigla – služavka, uz posvetu: ,,Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda’’.

Tek 2009. godine, Žanka Stokić je, na inicijativu požarevačke Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, kojoj se pridružilo i Narodno pozorište iz Beograda, politički i pravno rehabilitovana.

Ime Žanke Stokić danas nosi prestižna pozorišna nagrada, kao i ulice u beogradskim naseljima Senjak i Surčin, zatim ulice u Nišu, Kragujevcu, Požarevcu i selu Rabrovo.

ULICA TEMPLATE (2)

Tagovi

Kategorije: