Vrelo Mlave | Prirodno nasleđe Srbije

  • Nikola Igračev
  • 3 min
  • 12. mart 2022.
  • Vodič

Istočna Srbija je riznica prirodnih retkosti koja verovatno ni do danas nije u potpunosti istražena.

Geološka građa ovog dela zemlje, koju čine mahom rastvorljive krečnjačke stene, najzaslužnija je za raznovrsnost reljefnih oblika, kako površinskih tako i onih pod zemljom (jama i pećina). Takođe, ovaj najvećim delom planinski kraj je oduvek spadao u ekonomski slabije razvijene delove zemlje, zbog čega je čak i danas slabije povezan putevima od nekih drugih delova Srbije.

Sve to uslovilo je očuvanost prirode u izvornom obliku možda više nego bilo gde u zemlji. Štaviše, u ovom delu Srbije nalaze se predeli u kojima gotovo da nema tragova ljudske civilizacije.

Među stotinama retkih i interesantnih prirodnih pojava u ovom kraju, jedna od njih je nadaleko poznata. Zbog svoje lepote i atraktivnosti, ali pre svega lake dostupnosti, nalazi se na maršruti većine školskih ekskurzija i izletničkih tura. U pitanju je izvor, odnosno vrelo reke Mlave.

Vrelo Mlave (FOTO: Nikola Igračev)

Vrelo Mlave nalazi se u Žagubici, nepun kilometar udaljeno od centra varoši. Spada u grupu takozvanih sifonskih vrela koja se javljaju isključivo u kraškim terenima, gde pod velikim hidrostatičkim pritiskom izbijaju na površinu iz podzemlja i obično su veoma izdašna vodom.

Vrelo Mlave, međutim, na prvi pogled ni najmanje ne odgovara ovakvom opisu. Jezerce čiste i bistre vode koje lagano otiče uređenim koritom ničim ne ukazuje da se radi o kraškom fenomenu. Međutim, kada su pre više decenija prvi istraživači zaronili u njega otkriveno je da se izvor nalazi duboko ispod površine ovog jezera.

Vrelo Mlave je zapravo duboka jama ispunjena vodom koja dolazi sa dna. Zbog jakog uzlaznog stujanja vode prema površini podzemno istraživanje je doseglo dubinu od 84 metara, odakle je na dalje tehnički postalo nemoguće, ali se osnovano veruje da „punjenje“ jame počinje na još većoj dubini.

O poreklu vode sa velikih dubina svedoči možda jedino njena temperatura, koja i u najtoplijim letnjim mesecima retko prelazi 10 - 11 stepeni. Kristalno čista i ledena voda u zavisnosti od godišnjeg doba (okolnog zelenila) i osunčanosti ima tirkizno plavu do smaragdno zelenu boju i predstavlja izuzetno lepu ambijentalnu pojavu. U toplim letnjim danima za mnoge posetioce stvara veliko iskušenje, ali se kupanje u vrelu, zbog ledene vode, ipak nikome ne preporučuje.

Utočište u ledenoj vodi pronalaze jedino pastrmke koje ovde slobodno plivaju, ali neretko završe u tanjirima gostiju restorana, lociranog u neposrednoj blizini vrela.

Otičući sporo iz jezera, vode žagubičkog vrela se posle stotinak metara spajaju sa vodama rečice Tisnice, formirajući Mlavu – onu istu reku koja je, na svom putu prema Dunavu, u krečnjačkoj steni usekla prelepu Gornjačku klisuru.

U relativnoj blizini Žagubice, u ataru sela Krupaja, nalazi se još jedno atraktivno vrelo, po postanku veoma slično vrelu Mlave. Ništa manje atraktivna prirodna pojava, Krupajsko vrelo je čini se, još uvek nedovoljno valorizovana turistička atrakcija, ali sa vrelom Mlave predstavlja jedinstvenu priliku za posetu dvema izuzetno retkim prirodnim pojavama, međusobno udaljenim svega pola sata vožnje.

Krupajsko vrelo (FOTO: Nikola Igračev)

Tagovi

Kategorije: