Mamuti | Prirodno nasleđe Srbije
- Nikola Igračev
- 4 min
- 4. decembar 2022.
- Vodič
Jeste li znali da su mamuti, oni džinovski krzneni surlaši ogromnih kljova iz filmova o ledenom dobu i preci današnjih slonova, živeli na tlu Srbije hiljadama godina?!
Srbija tada, naravno, nije postojala, kao ni pojam bilo kakve države ili civilizacije uopšte. Bilo je to pre nekoliko stotina hiljada godina, kada je Vojvodina bila pusta, hladna i vetrovita stepska ravnica, kada je Dunav sa svojim pritokama tekao nešto drugačijom „trasom“ nego danas i kada je ovo područje bilo gotovo nenaseljeno ljudima. Teško je to danas i zamisliti, možda bi neko čak i posumnjao u istinitost ovih tvrdnji, da pre dvadesetak godina, sasvim slučajno, duboko pod zemljom nisu otkriveni prvi ostaci ovih grandioznih sisara.
Bilo je to u Kikindi, 4. decembra 1996. godine, kada je tokom rutinskog iskopavanja u glinokopu fabrike crepa i opeke „Toza Marković“ na dubini od oko 20 metara sasvim slučajno otkriven skelet životinje, neuobičajeno velikih dimenzija, na osnovu čega je odmah zaključeno da se radi o kapitalnom paleontološkom otkriću te su radovi za potrebe fabrike momentalno obustavljeni.
Stručnom i postepenom ekshumacijom na površinu je izvučen gotovo kompletan skelet mamuta star oko 500 000 godina. Očuvanost skeleta bila je izuzetno visoka i iznosila je oko 93%, sasvim dovoljno da se utvrdi da je u pitanju ženka mamuta vrste Mammuthus trogontherii, visine oko 4 metra, dužine 7 metara i širine oko 3,5 metara, teška oko 7 tona. Na osnovu godova na poprečnom preseku kljova, utvrđena je i starost ove ženke koja je u trenutku smrti, smatra se, imala oko 64 godine.
Vrlo brzo „slagalica“ je bila sklopljena i impozantni skelet našao se zaštićen u gradskom narodnom muzeju, a kikindski mamut popularno je nazvan Kika. Analizom skeleta utvrđeno je i mnogo interesantnih pojedinosti kao na primer to da je Kika imala bebu, a prema tragovima na skeletu zaključeno je i da je bila napadana i izujedana od drugih životinja, ali uzrok njene smrti ipak nije pouzdano utvrđen.
Zbog procenta očuvanosti skeleta, Kika je jedan od najlepših i najznačajnijih paleontoloških otkrića u Evropi, a u impozantnost ovog fosila možete se i sami uveriti posetom Narodnom muzeju u Kikindi. Muzej radi od utorka do subote, svakim danom od 10h do 20h. Cene ulaznica kreću se od 100 dinara za decu i studente, do 150 dinara za odrasle posetioce. Omogućen je i popust na grupne posete, kao i izuzetno povoljne godišnje karte.
Punih 13 godina, Kika je smatrana izrazitim paleontološkim raritetom, sve dok 2009. godine, u kompleksu arheološkog nalazišta Viminacijum kod Kostolca, na dubini od 27 metara, u debelom sloju šljunka, nije pronađen skelet mamuta čija je starost procenjena na čak milion godina. Po ugledu na Kiku, pronađenu u Kikindi, ovaj mamut je nazvan Vika, po Viminacijumu.
Analizom položaja skeleta, zaključeno je da se Vika zaglavila u blatu i mulju na obali Dunava, te da je uginula od iznemoglosti. Tome u prilog ide i stepen očuvanosti skeleta koji je gotovo savršen - utonuvši u blato, ostala je zaštićena od strvinara i grabljivica. Ova ženka mamuta, koja pripada istoj vrsti kao i Kika, bila je stara oko 60 godina i nešto krupnija od Kike - visoka oko 4,5 metra, teška oko 10 tona.
Tri godine kasnije, 2012. godine, oko 2 kilometra dalje od mesta na kome je pronađena Vika, otkrivena je serija kostiju od čak nekoliko jedinki mamuta, različitih starosnih dobi. Ovo fascinantno otkriće, nažalost, desilo se kasno da bi skeletni ostaci mogli biti kompletirani i složeni u anatomsku celinu - mnogi delovi skeleta uništeni su kopanjem bagera, mada su i tokom vremena prirodnim putem dislocirani u širokom krugu. Ipak, njihovo otkriće nesumnjivo dokazuje da je obala Dunava bila jedno od omiljenih staništa ovih kopnenih divova. Njihovi ostaci, kao i kompletan skelet Vike, može se videti u takozvanom „Mamut parku“, u sklopu Arheološkog parka Viminacijum.
Šta je uzrok nestanka mamuta sa lica Zemlje, ni danas se ne zna pouzdano. Dok jedni tvrde da ih je čovek istrebio, drugi smatraju da je promena klime uslovila njihovu glad i prirodni nestanak. Istina verovatno leži u kombinaciji ova dva faktora.
Kuriozitet je da u čitavom svetu postoji svega dvadesetak očuvanih primeraka mamuta, a u našoj zemlji se nalaze čak dva. Stoga topla preporuka da posetite Narodni muzej u Kikindi odn. Arheološki park Viminacijum, upoznate ove paleo džinove lično i saznate brojne zanimljivosti o ovim čudesnim i iščezlim stvorenjima.