Kikinda | Top 10 u gradovima Srbije

Trg srpskih dobrovoljaca

Centralni kikindski trg jedan je od najlepših u čitavoj Srbiji i zasigurno zaštitni znak grada na krajnjem severoistoku Banata. Lepo uređenu pešačku zonu oplemenjuju fasade vekovima starih građevina, projektovanih u različitim stilovima, zbog čega ovaj trg neodoljivo podseća na one u gradovima srednje Evrope. Među njima se lepotom posebno ističu tzv. Slanikina palata (na broju 1), Varađaninova vila (br. 30), Budišinova palata (br. 6), zatim Pentzova kuća (br. 43), Drakslerova palata (br. 14), Štajnerova kuća (br. 17), zgrade Narodnog pozorišta (br. 28) i Kulturnog centra (br. 23), tzv. Kurija ili zgrada Narodnog muzeja (br. 21), te pravoslavna i rimokatolička crkva. Prelep ambijent kikindskog trga upotpunjuju i mnogobrojne cvetne aleje, kao i visoka stabla javora, lipa i četinara, na čijim se granama u zimskim mesecima može videti veliki broj sova – jednog od simbola Kikinde.

Trg srpskih dobrovoljaca u Kikindi
Živopisni Trg srpskih dobrovoljaca u Kikindi (FOTO: Miloš Ilić)

Dani „ludaje“

Svake godine početkom jeseni, Kikinda postaje evropska prestonica bundeve ili „ludaje“, kako Kikinđani nazivaju ovu svima dobro poznatu narandžastu povrćku od koje se prave najslađe pite i čije semenke pasionirano grickamo uz sportske priredbe ili TV. Četvorodnevna manifestacija koja se već 35 godina održava na više lokacija u Kikindi učinila je da bundeva postane još jedan od simbola i prvih asocijacija na ovaj grad. U početku samo još jedna od manifestacija lokalnog karaktera, Dani „ludaje“ danas predstavljaju svetkovinu širokog kulturno-zabavnog karaktera, koju godišnje poseti nekoliko desetina hiljada ljudi, uglavnom iz Vojvodine i susedne Mađarske i Rumunije. U mnoštvu kulturnih i zabavnih sadržaja, posebno se izdvaja takmičenje za najdužu i najtežu bundevu, a 2019. godine postavljeni su i rekordi u obe kategorije – najteža bundeva od 640 kilograma i najduža od 3,5 metra.

„Kika“

Kao i većina gradova u Srbiji i Kikinda ima svoj zavičajni muzej. Ipak, ono što je izloženo u kikindskom Narodnom muzeju, ne viđa se često čak ni u svetskim okvirima. Ni manje, ni više - u pitanju je skelet mamuta, džinovskog krznenog surlaša, simbolično nazvanog Kika. Naime, krajem 1996. godine, tokom rutinskog iskopavanja u glinokopu fabrike „Toza Marković“, na dubini od oko 20 metara sasvim slučajno je otkriven skelet životinje neuobičajeno velikih dimenzija. Stručnom i postepenom ekshumacijom na površinu je, posle nekoliko nedelja, izvučen gotovo kompletan skelet mamuta starosti procenjene na oko 500 000 godina. Ovo epohalno paleontološko otkriće rasvetlilo je jedan, do tada malo poznat, deo paleogeografske istorije naših prostora i činjenicu da su na teritoriji današnje Srbije, pre više stotina hiljada godina zaista živeli mamuti. Ubrzo nakon iskopavanja, skelet Kike je u celini rekonstruisan i izložen u kikindskom muzeju, gde ponosno stoji kao jedno od najlepših paleontoloških otkrića u Evropi.

Mamut Kika, Narodni muzej Kikinda
Replika mamuta ispred kikindskog Narodnog muzeja (FOTO: Adrijana Ilić)

Staro Jezero

Na samo nekoliko minuta hoda od centra Kikinde nalazi se omiljeno izletište Kikinđana – Staro Jezero. Vodeni kompleks površine od oko pet hektara, sa gustom listopadnom šumom koja ga okružuje, cvetnim alejama, pešačkim i biciklističkim stazama, klupama, mostićem i pontonom na sredini jezera, predstavlja jedinstvenu ambijelntalnu celinu Kikinde. U vrelim letnjim danima, Staro jezero predstavlja pravu prirodnu oazu za odmor i rekreaciju (iako kupanje u njemu nije preporučljivo), dok se zimi zaleđena vodena površina ponekad pretvara u veliko klizalište. I sve to na samo pola kilometra udaljenosti od centra grada.

Ulica Generala Drapšina

Mnogima će zvučati neverovatno da ulica Generala Drapšina u Kikindi spada među najlepše ulice u svetu, barem sudeći po uglednim svetskim online portalima koji se bave arhitekturom i dizajnom. Osnovni razlog za ovaj prestižni status jeste prelepi i po mnogo čemu jedinstveni drvored, projektovan i uređen još krajem 19. veka, a koji i danas blista punim sjajem nad jednom od centralnih kikindskih ulica. Guste krošnje listopadnih platana, koprivića i lipa ukrštaju se nad ulicom u vidu svojevrsnog prirodnog tunela i u letnjim mesecima stvaraju neopisivo prijatan i slikovit ambijent. S jeseni pak, kada lišće požuti, ulica postaje još živopisnija, a bajkovit izgled zadržava čak i zimi, kada dugačke grane pokrije sneg. Uz živopisne fasade kuća i prepoznatljivi miris lipe u letnjim mesecima, ulica Generala Drapšina (nekada Vilsonova) predstavlja pravi dragulj Kikinde.

Ulica Generala Drapšina u Kikindi
Ulica Generala Drapšina, sredinom aprila (FOTO: Miloš Ilić)

„Terra“

Kao sedište Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“, Kikinda je svake godine domaćin Internacionalnog vajarskog simpozijuma skulptura velikog formata u terakoti (pečenoj glini). Glavne aktivnosti Centra vezane su Atelje Terra - jedinstveni prostor nekadašnje ciglane u kome svakog leta u glini stvaraju umetnici iz Srbije i inostranstva, izlažući svoje skulpture u dvorištu Ateljea, koji predstavlja možda i najveću izložbu na otvorenom u zemlji. Drugi deo aktivnosti Centra vezan je za Galeriju Terra u samom centru grada, u kojoj se tokom čitave godine organizuju izložbe, književne večeri, predavanja, promocije i u kojoj se u najvećoj meri odvija kulturni život Kikinde.

Suvača

Jedinstveni spomenik kulture od izuzetnog značaja je čuvena kikindska Stara Suvača, podignuta krajem 19. veka. Izgrađena kao suvi mlin za mlevenje žita čiji su mehanizam svojevremeno pokretali konji, Suvača danas predstavlja jedinstvenu turističku, graditeljsku i etnografsku atrakciju Kikinde i Banata. Svoju industrijsku namenu prepustila je turizmu pa je od 2013. godine dostupna i za posetioce kao objekat autentične narodne baštine.

Stara Suvača u Kikindi
Stara Suvača, spomenik kulture od izuzetnog značaja (FOTO: Miloš Ilić)

Svetsko prvenstvo u tucanju jajima

Sa izuzetkom 2020. godine, manifestacija simpatičnog i (možda) malo pretencioznog naziva održava se svake godine na Vaskrs, u obližnjem selu Mokrin. Već pune tri decenije, u takmičenju za najtvrđe uskršnje jaje, Tucanijada okuplja stotine takmičara iz Banata, Bačke, ali i država u regionu. Iako zvuči šaljivo, učesnici manifestacije ovom takmičenju pristupaju krajnje ozbiljno, nedeljama unapred pažljivo birajući jaje sa kojim će izaći na megdan protivnicima, u nadi da će baš njihovo biti pobedničko. Da sve prođe regularno i bez sitnih prevara, tu je i stručni žiri koji na poseban način procenjuje da li je jaje pravo i kokošije. Takmičenje po turnirskom sistemu traje nekoliko časova, a nakon toga se čitav događaj pretvara u kulturno-zabavnu svetkovinu.

Mokrin house

Desetak kilometara severno od Kikinde, takođe u Mokrinu, smešten je jedan od prvih coworking projekata ove vrste u Srbiji. U pitanju je Mokrin house, jedinstveni coworking prostor i moderno opremljeni hub za zajednički rad, poslovne sastanke ili odmor svih kojima je dosadilo da to rade na tradicionalan i konvencionalan način. Urbano utočište u pretežno ruralnom okruženju predstavlja savršeno mesto za umetnike, frilensere, preduzetnike, tzv. digitalne nomade, ali i za poslovne ili team building grupe. Potpuno nesvakidašnji prostor koji vredi posetiti ako vas put dovede u Kikindu i Mokrin.

Mokrin house
Mokrin house (FOTO: Marko Stanković)

Manastir Svete Trojice

Podignut 1887. godine na temeljima nekadašnje grobljanske kapele, manastir Svete Trojice u Kikindi zadužbina je Melanije Gajčić, jedne od najhumanijih i najznačajnijih Kikinđanki, na prelazu dva veka, koja je sa porodicom i sahranjena u manastirskoj crkvi. Bivajući muškim manastirom gotovo ceo vek, poslednjih 40 godina manastirom Svete Trojice upravlja sestrinstvo koje čine četiri monahinje.