Rabin Alkalaj | Poreklo naziva ulica

Jeste li znali da se ideja cionizma rodila na našim prostorima?! U našem gradu?! U Zemunu?!

Naime, upućenima je poznato da je tvorac političkog pokreta cionizma koji, uprošćeno, predstavlja ideju o povratku širom sveta rasejanih Jevreja u Izrael, bio Teodor Hercl (1860-1904), austrijski novinar jevrejskog porekla, rođen u Budimpešti.

Ipak, manje je poznato da je začetnik te ideje zapravo bio Jehuda ben Šaloma Haj Alkalaj (1798-1878), jevrejski sveštenik, sefardski rabin, pisac i veroučitelj, rođen u Sarajevu, a koji je još kao momak došao u Zemun u kome je živeo narednih 50 godina, do pred sam kraj života.

Još kao dete, Jehuda Alkalaj poslat je u Jerusalim na školovanje, gde je učeći od mnogobrojnih rabina, već u ranoj mladosti stekao jaku nacionalnu i religijsku svest. Doseljavanjem u Zemun, koji je tada bio deo južne Ugarske, počeo je da radi kao učitelj sefardske dece, da bi ubrzo i sam postao rabin. Sefardi su predstavljali potomke Jevreja koji su krajem 15. veka kraljevskim ediktom proterani iz Španije. I samo prezime Alkalaj potiče od španske pokrajine Alkale.

Elem, živeći u Zemunu kao jevrejski veroučitelj sagradio je dve jevrejske škole i sefardsku sinagogu, koja je tokom Drugog svetskog rata srušena. Nadahnut uspesima Francuske revolucije i vekovne težnje srpskog naroda za oslobođenjem od Turaka i stvaranjem sopstvene države, začetnik je velike, čak i danas aktuelne i kontroverzne ideje o „povratku” svih Jevreja iz rasejanja u Svetu zemlju Izrael i duhovnom ujedinjenju jevrejskog naroda. Napisao je i u Beogradu štampao desetine knjiga o teškom položaju Jevreja, u kojima je propagirao svoje ideje, težnje ka očuvanju jevrejske kulture, hebrejskog jezika i tradicije i borbu protiv asimiliacije, a podstaknut izuzetno teškim položajem Jevreja u Šapcu, u istom osnovao i prvu organizaciju za odlazak Jevreja u Jerusalim (prvu te vrste u Evropi), a potom i u Zemunu i Beogradu.

Neki izvori navode da je u Zemunu venčao roditelje Teodora Hercla, sa kojima je bio blizak prijatelj, te je tako njegova iskonska ideja usađena i proširena da bi se više decenija kasnije otelotvorila u vidu cionističkog političko-nacionalističkog pokreta koji i danas ima milione pristalica među Jevrejima širom sveta.

Osporavana ili ne, nesumnjivo se radi o velikoj i večnoj ideji, a interesantno je da je ona potekla baš u našem susedstvu, zar ne?

Od 1992. godine, prethodno Jevrejska, pa zatim Primorska ulica, nosi naziv Rabina Alkalaja.

ULICA TEMPLATE (2)