''Ukleti'' pesnik Jaša Grobarov | Staro(beo)gradske priče

  • Nikola Igračev
  • 4 min
  • 24. jul 2022.
  • Zabavnik

Mnogo je ljudi, među javnim ličnostima, koje krasi status gradske ''legende''. Ovaj epitet po pravilu se odnosi na ljude koji su u društvu bili omiljeni i popularni. Kada bi postojala neka hijerarhija ''legendarnih'' Beograđana, pesnik Jaša Grobarov bi nesumnjivo bio u samom vrhu, a po broju urbanih legendi i anegdota koje su ga pratile i apsolutno neprikosnoven.

Rođen u Mostaru 1938. godine, kao Miladin Kovačević, još kao sasvim mali ostaje bez majke, a tokom rata i bez oca. Prepušten sam sebi, nakon završene srednje škole, živi kao skitnica i lutalica, da bi ga 50-ih godina u Beograd doveo, tada još uvek mladi i neafirmisani pisac i slikar, Momo Kapor. Radeći svašta, između ostalog i kao grobar u Beogradu, počeo je da piše stihove. Ubrzo otkriva Klub mladih pisaca, a zatim i Klub književnika u čijoj će kafani postati dominantna figura u narednim decenijama. Zahvaljujući jednom od najranijih stihova ''ja - kob, groba rob'' nastao je njegov pseudonim - Jakov Grobarov, pod kojim će postati i ostati poznat i danas.

Brojne kolege književnici, isticali su veliki pesnički talenat i potencijal Jaše Grobarova, ali njegov karakter bio je takav da je oduvek bio i ostao, danas bi se reklo, undreground pesnik. Bio je veliki ''pajtos'' sa Momom Kaporom, Bogdanom Tirnanićem, Tomom Zdravkovićem, Zoranom Radmilovićem i drugim čuvenim beogradskim boemima. Poznat kao čovek koji je doslovno i isključivo radio samo ono što je želeo, nije mario za konvencionalnosti, stalan posao, stan i primanja. Kada su se Matija Bećković, Duško Radović, Brana Crnčević i Skender Kulenović angažovali da mu pronađu posao i ''završili'' sve kako bi Jaša postao urednik poezije u ''Prosveti'', jednoj od najvećih izdavačkih kuća u tadašnoj Jugoslaviji - Jaša prvi dan nije došao na posao.

Uživao je i iskrene simpatije velikog Ive Andrića, a anegdota vezana za nobelovca glasi ovako: njih dvojica su se jednog petka sreli kod Narodnog pozorišta. Andrić ga sa radošću obavesti da je upravo kod sekretarice u Udruženju književnika, ostavio kovertu sa novcem koji bi trebalo da reši sve Jašine finansijske probleme. Nakon rastanka, Jaša ushićen odluči da u to ime počasti društvo u Klubu književnika i, kako to već biva, zakasni da kovertu preuzme u toku radnog vremena. Ni sam ne znajući o kolikoj sumi se radi, ali računajući da mora biti velika, Jaša je čekajući ponedeljak tokom čitavog vikenda šenlučio, čašćavao ''na crtu'', obećavao pozajmice, ''vraćao'' stare dugove... Došao je i ponedeljak, a Jaša odvažno i ponosno došao po svoj novac - koji je na opšte zaprepašćenje pokrio tek polovinu računa u kafani, koji je iznosio otprilike današnjih pola miliona dinara. Razočaran, Jaša je samo slegao ramenima i kovertu predao upravniku kafane. Ostatak duga je dugo odlagan, a onda i oprošten... Jer ostavio je Jaša tamo i mnogo više.

Jakov Grobarov je, u više navrata, hapšen i pritvaran. Jednom prilikom je, naravno u kafani, uzviknuo stihove ''Av, av, av, samo neka nam je Tito zdrav'', provocirajući Miroslava Krležu i Oskara Daviča, pisce bliske tadašnjem režimu. U Padinskoj skeli, zbog sitnih incidenata i politički nepodobnih komentara, bio je redovan gost, a lično je odlazak u zatvor smatrao odmorom. ''Odležao'' je čak i mesec dana u Parizu, gde je tokom svoje slikarske epizode na Monmartru, jednom prilikom, pritisnut većom količinom ispijenog piva, odlučio da se ''olakša'' po ''Večnom plamenu'' ispod Trijumfalne kapije. Samo zahvaljujući intervenciji na najvišem nivou izbegnut je međunarodni skandal.

U Parizu se Jaša Grobarov družio i pijančio i sa mnogim svetski poznatim umetnicima - Salvadorom Dalijem, Žan Pol Belmondom, Gabrijelom Garsija Markesom... Putovao je po celoj Evropi, ali su ga evropska ''kultura'' i pravila ponašanja uvek vraćali u Beograd. U Beogradu je, među brojnom kafanskom ekipom, posebno voleo da popije piće sa Danilom Kišom i Brankom Miljkovićem.

FOTO: Marko Stošić

Jašine dogodovštine nisu prestale ni kada je završio na neuropsihijatriji - odeljenju za lečenje alkoholičara. Primećeno je kako mu brojni prijatelji svakodnevno donose na poklon jaja. Ipak, to nisu bila obična jaja, već specijalna, iz kojih je špricem izvađeno žumance i belance, a ubrizgana rakija. Tako je Jaša pio ''jaja'' sve dok jedno nije puklo, kada je bio otkriven. Izazvavši novi skandal, dobio je grdnju lekara uz prognozu da će ako tako nastavi umreti za tri meseca. I smrt se zaista dogodila posle tri meseca - iznenada je umro doktor.

Jakov Jaša Grobarov, verovatno zbog svoje osobenosti i neprimerenog ponašanja, nikada nije dobio nijednu književnu nagradu iako je kvalitetnim pisanjem zavredio preporuke i mnogih akademika. Nikada nije bio pripadnik nijednog od umetničkih klanova, bio je i ostao slobodan, jedino i samo svoj.

Umro je 2013. godine, a sahranjen je na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.

Tagovi

Kategorije: