Branko Miljković | Poreklo naziva ulica

Branko Miljković (1934 – 1961) bio je pesnik, prevodilac i esejista koji je, uprkos vrlo kratkom životnom veku, uspeo da se svrsta u red najznačajnijih i teško dokučivih poeta svog vremena.

Rođen je u Nišu, gde je odrastao i završio osnovnu školu i gimnaziju, pokazujući još tada ćudljivost i izuzetnu darovitost za poeziju. Još kao dečak je pisao i objavljivao pesme u lokalnim listovima, da bi na „veliku scenu“ izašao tek po dolasku u Beograd na studije filozofije, kada mu je tadašnji urednik književnog časopisa Delo, pesnik i pisac Oskar Davičo, objavio prvu pesmu.

Odrastajući u okupiranom Nišu tokom Drugog svetskog rata, poput većine svojih savremenika, Branko Miljković bio je svedok mnogobrojnih ratnih zverstava. Njegovi kasniji biografi i kritičari gotovo su uvereni da su scene iz detinjstva snažno doprinele da smrt i prolaznost postanu jedan od glavnih lajtmotiva u budućem pesničkom opusu Branka Miljkovića.

Za svog kratkog života Branko je važio za čoveka koji sa sobom nosi određeni nemir. Oštroumni pesnik, studirajući filozofiju zagrebao je u najveće dubine ljudskog uma i za mnoge bio potpuno nedokučiva figura. Zaljubljive prirode, ali često usamljen i razočaran, odavao je utisak nesrećnog čoveka i boema. Britkog jezika i po mnogima ljubitelj „čašice“, umeo je lako da zapodene svađu, a nije se libio ni javnog kritikovanja tadašnjeg režima.

Kao takav, neretko je ulazio u nesporazume i konflikte sa kolegama i prijateljima. Razočaran u sve i svakog, veruje se da je upravo iz tog razloga i napustio Beograd 1960. godine i preselio se u Zagreb gde je radio kao urednik literarne redakcije zagrebačkog radija.

Nakon svega par meseci boravka u Zagrebu, život Branka Miljkovića se naprasno i pod nikada razjašnjenim okolnostima ugasio – pronađen je mrtav u šumi nadomak grada. Po zvaničnoj verziji skončao je samoubistvom usled depresije, mada postoje osnovane sumnje da je zapravo bio ubijen i potom naknadno obešen kako bi se zločin prikrio. Motivi njegove tragične smrti nikada nisu u potpunosti rasvetljeni. Jedan od najjačih stihova Brankove i srpske poezije uopšte, možda krije odgovor - „…ubi me prejaka reč…“.

Branko Miljković ili „Princ poezije“ kako je od milja nazivan, za svojih 27 godina objavio je pet zbirki pesama. U moru pesama, „Uzalud je budim“ izdvaja se možda i kao najpoznatija.

Njegova originalna dela, rukopisi, lične stvari, književna i materijalna zaostavština čuvaju se u njegovoj Spomen sobi u Nišu.

Ime Branka Miljkovića danas nose ulice u 23 naselja Srbije i Crne Gore.