Slapovi Sopotnice | Prirodno nasleđe Srbije

U konkurenciji atraktivnih prirodnih pojava, koje se na teritoriji zapadne Srbije broje u desetinama, slapovi Sopotnice nalaze se u samom vrhu.

Ovaj dragoceni spomenik prirode stavljen je pod zaštitu tek početkom 2000-tih godina. Sa svojom neposrednom okolinom formira jedinstvenu ambijentalnu celinu koja nijednog posetioca ne može ostaviti ravnodušnim.

Za razliku od krševitih planina istočne Srbije gde je pojava vodopada česta, zapadni delovi naše zemlje su nešto pitomiji, pa pojave poput Sopotničkih slapova predstavljaju pravu prirodnu i turističku vrednost.

Slapovi reke Sopotnice nalaze se na zapadnim padinama planine Jadovnik, udaljeni 20-ak kilometara od Prijepolja, a u ataru istoimenog sela. Do ovog izolovanog planinskog sela se najbrže i najlakše dolazi regionalnim putem Prijepolje – Bijelo Polje, sa kog se odvaja asfaltni put preko sela Lučice. Do samih slapova vodi markirana staza u dužini od oko dva kilometra, kojom je (jedino) moguće proći peške.

Reka Sopotnica izvire više sela, na visini od oko 1150 metara, da bi se nakon nešto manje od 4 kilometra toka ulila u Lim, na visini od oko 460 metara. Ovako velika visinska razlika između izvora i ušća jedne relativno kratke rečice ukazuje na veliki pad njenog rečnog korita zbog čega se tok Sopotnice sastoji iz mnoštva slapova, koji na pojedinim mestima imaju odlike i pravih vodopada.

Raspoređeni u četiri nivoa, ovi slapovi imaju kaskadni oblik. Najveći vodopad ima visinu od 25 metara, dok su ostali nešto niži, ali ne predstavljaju ništa manju atrakciju. Naprotiv, posmatranje vode koja se na svom putu prema Limu neprestano razliva, raspršuje i ponovo sakuplja, predstavlja redak vizuelni doživljaj.

Slapovi Sopotnice nikada ne presušuju, vodom su najbogatiji u proleće, a u zimskim mesecima znaju da formiraju i ledenu zavesu. Na svoj način atraktivni tokom čitave godine, ovi vodopadi predstavljaju turističku vrednost sa izuzetnim potencijalom, koji još uvek nije u potpunosti iskorišćen.

Nastajući iz kraških vrela reka Sopotnica sa sobom nosi izvesne količine kalcijum-karbonata, koji taloži na pregibima u svom rečnom koritu, stvarajući značajne bigrene naslage – mekane šupljikave stene žućkaste boje. Međutim, atraktivnost i praktičnost u eksploataciji ovih stena, kao građevinskog materijala, dovela je u prošlosti do delimičnog narušavanja izvornog izgleda Sopotničkih vodopada. Ipak, prepoznavanjem značaja i stavljanjem lokaliteta pod zaštitu početkom 2000-ih ova praksa zaustavljena.

U neposrednom okruženju Sopotnice nalazi se i mnoštvo tradicionalnih starih, ali i obnovljenih, vodenica koje ovom lokalitetu daju i određenu etnografsku vrednost, predstavljajući svojevrsne etno muzeje na otvorenom.

Imajući u vidu njihov povoljan položaj i relativno laku dostupnost sa frekventnog regionalnog puta, slapovi Sopotnice bili bi topla preporuka svim ljubiteljima prirode koji žele da na svojim putešestvijima „štikliraju“ još jednu izuzetnu prirodnu atrakciju.