Međunarodni dan blata | Izmišljeni praznici

Kada kažemo blato, prva asocijacija nam je obično neka neprijatnost u vezi sa ovom pojavom. Kaljave cipele, prljavi otirači, blatnjavi točkovi, lepljiv ili klizav teren – samo su neke od najčešćih pomisli na raskvašeno zemljište, a osećanje koja bude uglavnom je gadljivost.

Ipak, ima blato i svoju vedriju stranu.

Mnogi od nas odrastu i zaborave kakvu zabavu i sreću predstavlja igranje u blatu tokom ranog detinjstva. Od kopanja tunela za autiće i rupa za klikere, do „jenki-zulu“ ratnika koji se gađaju blatom – vlažna zemlja je svojevrsna igračka, istina, uglavnom za dečake. Za lepši pol već zemlja i blato nisu toliko atraktivni u detinjstvu (iako su čokoladne torte od blata prava „poslastica“ malih kuvarica), ali jesu u zrelijem dobu kada se raznovrsnim lekovitim „blatnjavim“ maskama vodi briga o koži lica i tela.

Kada padne velika kiša, blato je svuda oko nas. Njegova namena je višestruka, pa se osim u igri i kozmetičke svrhe, blato nekada koristilo i kao vezivni materijal u gradnji kuća, a danas se koristi i u lečenju raznih kožnih i reumatskih oboljenja.

Kako je prljanje tokom igre zajedničko za svu decu sveta, jedan Australijanac i jedan Nepalac, ustanovili su 2009. godine specifičan praznik – Međunarodni dan blata.

Izuzev komičnog naziva, ideja ovog „praznika“ je zapravo uzvišena i smišljena je da simbolično razvija i neguje globalnu svest o tome da su sva deca sveta jednaka. Umazana blatom – sva deca izgledaju isto, odnosno zaslužuju istu šansu u životu, bez obzira na rasu, društveni status, nacionalnost i religioznu pripadnost.

Međunarodni dan blata simbolično se može proslaviti na mnogo načina, ali jedna stvar je zajednička – valja se bar malo isprljati. Za malu decu to sigurno neće biti problem, verovatno ni za njihove roditelje, a ni ostalima neće škoditi malo crnog ispod noktiju na Svetski dan blata.