Itaka – ostrvo povratka

Miloš Ničić
6 min
5. jul 2019.
Vodič

Mitsko ostrvo Itaka nalazi se u arhipelagu Eptanisia, u savremeno doba poznatom kao Jonska ostrva. Eptanisia je tradicionalni naziv za grupu od sedam ostrva koji se protežu zapravo celom zapadnom obalom Grčke, od najsevernijeg i Albaniji blizu pozicioniranog Krfa, sve do Kitire, koja se nalazi ispod peloponeškog poluostrva. Reč je o posebnom morskom regionu ovog dela Evrope koje je vekovima bilo pod vlašću Mlečana, što je sprečilo da otomanski zavojevači podjarme i ova ostrva. Takav istorijski razvoj prouzrovokao je i današnji krajolik, posve različit od ostrva egejskog mora. Između ostalog, razlog leži u činjenici da ostrvske guste šume nisu krčene i sečene za brodogradna debla, jer su Mlečani za tu namenu prvenstveno koristili slavonski hrast. To je rezultiralo poznatim gustim šumama ovog arhipelaga, koje se protežu od planinskih vrhova do samog mora.

Pomenuto mletačko prisustvo, koje Grci nazivaju Venetokratia, bilo je prihvaćeno, o čemu svedoči činjenica da se ostrvo Krf još 1386. godine dobrovoljno priključilo venecijanskoj Stato da Màr. Ovako dugotrajno političko i društveno prisustvo jake pomorske sile sa apeninskog poluostrva ostavilo je svoje kulturne tragove, i dan danas veoma jake. Italijanski jezik, pristigao sa kompleksnim sistemom plemićke hijerarhije, jezik više-srednje klase, buržoazije i nasledne aristokratije ostao je i dalje popularan širom regiona, a gastronomija, arhitektura i drugi delovi organizovanja svakodnevnog života nekada više podsećaju na jadranske otoke ili italijansku obalu, nego na Grčku. Nakon što je Napoleon na koncu 18. veka rasformirao mletačku državu, ostrvo nastavlja sa burnom političkom svakodnevnicom – formira se Septinsularna republika (1800-1807. godine pod nominlnom vlašću Rusa i Otomanskog zavojevača), zatim postaju deo Prvog francuskog carstva, ali ubrzo (1815.) Britanci preuzimaju kontrolu nad ostrvima putem formiranja protektorata Ujedinjenih država jonskih ostrva i vladaju sve dok ih nisu predali kao pokon novom grčkom kralju Jorgosu I 1864. godine, kada ulaze u okvir Grčke države.

Itaka je drugo najmanje ostrvo „velike sedmorke“ jonskog mora, ali svakako najpoznatije tokom burne istorije ovih krajeva, prvenstveno zahvaljujući Homerovom epu Odiseja. U njemu, postojbina glavnog junaka – Odiseja – je upravo Itaka, na kojoj je bio zakonit vladar i ka kojem se uputio iz Troje, ne sanjajući da će putovanje trajati cele dve decenije, što zbog trojanskog rata, što zbog Posejdonove intervencije. A ponajmanje je to znala njegova verna Penelopa. Ovaj mit, jedan od najznačajnijih za razvitak savremenog duha Evrope, a ponajviše njenog Zapada, najdugotrajnija lektira u povesti obrazovnih sistema (neprekidno se čita u školskom uzrastu već više milenijuma), osnova je mnogih turističkih lokaliteta na ostrvu, ponajviše mikro ostrvca Lazareto, ispred luke Vathi. Na tom mestu, veruje se, Odisej je ponovo kročio na svoje tlo nakon epskog puta Mediteranom i stavio tačku na višegodišnje lutanje. Posle se tu nalazio karantin za sve koji su stupali na ostrvo, a danas je to lokacija za venčanja u suton (mahom turista), izložbe i koncerte na otvorenom.

Celokupan arhipelag je doživeo katastrofalan zemljotres sredinom avgusta 1953. godine, kada je celo ostrvo Kefalonija podignuto za 60 centimetara, kada je bezmalo 1000 ljudi izgubilo život, a čitava sela sravnjena sa zemljom. Ostrva se nikada nisu potpuno oporavila, jer je silno stanovništvo napustilo svoja urušena ognjišta, odlazivši delimično u Atinu, a mahom u Severnu Ameriku, Kanadu i Ujedinjeno kraljevstvo, više se ne vraćajući. Takva demografska promena dovela je do promene izgleda sela i gradova, stari objekti su rušeni, novi podizani, a renesansna i barokna svedočenja mletačkog prisustva odlazila nepovratno u sećanje, koje promenom generacija bledi. Tek poneki, dobro fundirani, zvonici i manastiri ostaju i dan danas.

Itaka je geografski veoma zanimljivo ostrvo, sastoji se od severnog i južnog dela, povezanih uzanom prevlakom, sa kojeg se Lord Bajron divio prizoru i godinu dana pre nego što će umreti u Grčkoj izjavio: „Kada bi ovo ostrvo pripadalo meni, zakopao bih sve svoje knjige i ostao doveka“. Prizor prevlake posebno je očaravajući kada se na ostrvo pristiže brodom sa kopna Grčke i drevne luke Astakos, koju je intenzivno koristio Ali Paša janjinski za međunarodnu trgovinu i svoje lično bogaćenje. Ostrvo je svakako vredno obići kako prsten-drumom koji pruža fantastične poglede na jonsko more i lokalna zelena brda, tako i u samoj unutrašnjosti, prvenstveno zbog crkava i manastira, naročito na severnom delu. Potez između sela Anogi i Agios Joanis, gde se nalazi i manastir Panagie Katariotise, koja se smatra zaštitnicom ostrva, a čiji manastir je životopisan divnim freskama, posebno je vredan posete. Takođe i uzvišenje na kojem se nalazi vidikovac sa kog se pruža panoramska vista ka luci Vathi, a ne bi trebalo zaobići ni mitropolitsku crkvu u samom gradu Vathi, pored koje se nalazi zvonik kojem se ništa nije dogodilo tokom katastrofalnog zemljotresa. Sve grčke crkve i manastiri, pa i one na Itaki, su poseban spoj duhovnosti i narodne životnosti, uronjene u bogatu prirodu okoliša u kojem su u nekom trenutku istorije podignute. Stoga, posete ovim mestima nisu i ne treba da budu isključivo religiozne ili umetničke prirode, već doživljaj totalnog uranjanja u jednu neizostavnu sferu grčkog života i istorijske svakodnevnice.

Na nekoliko kilometara uzbrdo, iznad luke, nalazi se mitska pećina Nimfa, gde je, po Homeru, Odisej sakrio blaga koje je doneo sa svojih putešestvija. Kao i sa mnogim drugim lokalitetima i navodima iz Homerskih epova, teško je razdvojiti istinu od fikcije, stvarne i zamišljene predele. Iako ova pećina zaista postoji, arheološka mišljenja o njenoj istorijskoj verodostojnosti u vezi sa Odisejevim prisustvom variraju znatno, a od skora je proglašena i nebezbednom zbog svoje trošne strukture. Bez obzira na to, sam uspon uzanom planinskom stazom vredi svakog koraka. Uspinjući se, čula obuzimaju mirisi začinskog bilja, zrikavci i medenice slobodno puštenih koza, a pogled pada na zablistalo Jonsko more i planinske vence drugih ostrva u daljini.

Itaka nije mesto samo mitskih kraljeva iz daleke prošlosti, već i savremenih finansijskih kraljeva 20. veka. Ostrvo Skorpios, koje se nalazi u blizini, postalo je svetski poznato kada ga je 1963. godine kupio grčki milijarder brodovlasnik Aristotelis Onazis. Na njemu je održana jedna od „svadbi 20. veka“ između Onazisa i Džeki Kenedi, a u nastavku ovog nesrećnog braka, ostrvo je dočekivalo mnoga svetska imena. Prateći tužnu sudbinu svih velikih ideja, strasti i principa, protivno želji Aristotela, ostrvo je nezainteresovana naslednica Athina prodala ruskom milijarderu Ribolovljevu, koji ga je 2012. godine poklonio svojoj kćeri za rođendan. Danas se na njemu razvija luksuzni turistički kompleks.

Plaže Itake su prelepi pojasevi belog šljunka između zeleno-azurnog mora i guste šume koja se do njega spušta. Prirodni hlad, mala posećenost jer je ostrvo u senci svojih komšija - turističkih giganata Kefalonije, Skijatosa i Lefkade, duboka i čista voda zaista čine kupanje pravim užitkom. Posebno su zanimljive one koje se nalaze u malim zalivima, pa je moguće premeštati se i tražiti prirodan hlad tokom celog dana, poput plaža Sarakiniko, Filiatro i Gidaki.

Itaka jeste mesto sa svojim geografskim kordinatama, ali je pre svega topos evropskog duha, kroz Homera, Bajrona i Kavafija, jednog od najznačajnijeg pesnika grčkog jezika. Njegova poema „Itaka“ bila je omiljena pesma pomenute Džeki Kenedi Onazis, koja je pročitana i na njenoj sahrani. Kolosalno delo u tek nekoliko strofa govori o otkrićima, životnom putu i svemu onome što stoji između prvog i poslednjeg udaha na ovom svetu. Otkrijte Itaku, čitajte klasike!