Miodrag Petrović - Čkalja | Poreklo naziva ulica

  • Nikola Igračev
  • 3 min
  • 1. april 2022.
  • Zabavnik

Rubrika posvećena velikanima – domaćim i stranim ličnostima čija su dela, lični i društveni angažman imali civilizacijski značaj, a po kojima imena nose ulice i trgovi širom naše zemlje

 

Miodrag Petrović - Čkalja (1924 – 2003) bio je jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca u istoriji, neprevaziđeni komičar i improvizator čije su legendarne replike i danas podjednako popularne kao i pre 40 i 50 godina, kada su nastale.

Kuriozitet je da je Čkalja rođen 1. aprila, na svetski dan šale za koju će doslovno postati sinonim na ex-Yu prostorima tokom svog života. Ono što Čkalju čini još većim je činjenica da je takva glumačka legenda postao, a da na Akademiju dramskih umetnosti nije ni kročio. Bar ne kao njen polaznik.

Miodrag Petrović rođen u Kruševcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Po završetku Drugog svetskog rata Čkalju su roditelji poslali u Beograd na studije veterine koje, zbog nemaštine, nikada nije završio. Reklo bi se možda sreća u nesreći, jer da jeste, publika širom Jugoslavije bi zasigurno bila uskraćena za vrhunskog interpetatora i zabavljača.

Kao glumac amater, Čkalja je na veliku scenu stupio na mala vrata, tokom studija, kroz angažmane u kulturno-umetničkim društvima i dramskim sekcijama. Ipak, njegov talenat bio je više nego očigledan pa je već 1951. godine postao član Humorističkog pozorišta (današnjeg Pozorišta na Terazijama), u čijim se „redovima“ zadržao više od dve i po decenije.

Ipak, najveće uloge i kultni status Čkalja je stekao kroz televizijske filmove i serije, među kojima su „Servisna stanica“, „Ljubav na seoski način“, legendarne „Kamiondžije“, „Vruć vetar“, „Bolji život“, „Put oko sveta“, „Orlovi rano lete“ i mnoga druga ostvarenja.

Među brojnim naslovima, filmski serijal „Kamiondžije“ (sa svim svojim nastavcima), koji je odigrao u tandemu sa takođe legendarnim Pavlom Vuisićem, verovatno se izdvaja kao vrhunac Čkaljine glumačke karijere, barem kada o njoj sudi publika.

Za taj period vezana je i jedna interesantna anegdota o odnosu dvojice glumaca. Naime, godinama su u javnosti kružile priče da se „Paja“ i „Jare“ u privatnom životu ne podnose. Ali, kada bi se kamere uključile, veliki profesionalci kakvi su obojica bili, navodno bi ostavili sve razmirice po strani i odigrali vrhunske role u ulogama najboljih prijatelja. Ovo zaista zvuči neverovatno i izaziva divljenje prema karakteru i profesionalizmu obojice, ali stvarnost je ipak malo „blaža“ – Paja i Čkalja bili su de facto sasvim različiti likovi koje u privatnom životu ništa nije spajalo. Nisu se družili, ali je među njima postojalo ogromno uzajamno uvažavanje.

Iako apolitičan (otac ga je na ispraćaju na studije zakleo da se ne nikada ne bavi politikom), Čkalja tokom čitavih 90-ih nije krio neslaganje sa politikom tadašnjih vlastodržaca. Bivajući u nemilosti vlasti koja je u najvećoj meri kontrolisala i kulturni život zemlje, Čkalja je starost i smrt dočekao u bolesti i siromaštvu.

Bivajući skroman čak i u najslavnijim danima svoje karijere, Čkalja nije želeo da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, već među običnim svetom.

Spomen-obeležja u znak sećanja na velikog komičara nalaze se danas u Beogradu i Kruševcu, a Čkaljino ime nosi i više ulica u gradovima i selima Srbije.

 

Ulica Miodraga Petrovića Čkalje (Čkaljina)

Tagovi

Kategorije: