Aleksa Šantić | Poreklo naziva ulica

  • Nikola Igračev
  • 2 min
  • 27. maj 2022.
  • Zabavnik

Rubrika posvećena velikanima – domaćim i stranim ličnostima čija su dela, lični i društveni angažman imali civilizacijski značaj, a po kojima imena nose ulice i trgovi širom naše zemlje

Aleksa Šantić (1868 – 1924) jedan je od najvećih pesnika na prelazu 19. i 20. veka i tvorac možda najlepših ljubavnih i rodoljubivih stihova ikada napisanih na srpskom jeziku.

Rođen je u Mostaru, u trgovačkoj porodici, stoga je i njegovo obrazovanje bilo usmereno u tom pravcu. Školovao se u Trstu i Ljubljani, ali se zbog nežnog zdravlja već sa 15 godina vratio u rodni grad u kome će potom provesti i najveći deo svog života.

Po povratku u Mostar, mladi Šantić je vodio knjige u porodičnoj trgovinskoj radnji i čitao literaturu koja mu je u tom trenutku bila dostupna. Uzori su mu bili Jova Zmaj, Vojislav Ilić, ali i Hajnrih Hajne.

Nakon nekoliko godina, shvativši da trgovački zanat nije za njega, započinje svoj samostalni književni i prevodilački rad.

Ulica Alekse Šantića (Šantićeva ulica)

Bilo je to vreme nakon gušenja Hercegovačkog ustanka, kada je slobodoljubivi narod u Bosni i Hercegovini pao u nemilost Osmanlija. Verovatno se u toj činjenici krije i inspiracija za neke od najlepših rodoljubivih pesama koje će Aleksa Šantić kasnije napisati.

„Ostajte ovdje“... „Mi znamo sudbu“... „Moja otadžbina“...samo su neke od pesama kojе su nastale kao pesnikov krik za slobodom srpskog i naroda Bosne i Hercegovine tokom turske i potonje austrougarske okupacije (aneksije). Zbog svojih pesama, Aleksa Šantić je svojevremeno bio zatvaran i proterivan iz Mostara.

Ipak, osim snažnog patriotskog osećanja i prkosa prema osvajaču, poeziju Alekse Šantića možda još više definiše njen lirski karakter. Naime, neke od najlepših ljubavnih pesama ikada nastalih na celokupnom srpsko-hrvatskom govornom području potekle su iz pera, ali i srca, slavnog Mostarca.

„Ako hoćeš“... „Ružin san“... „Što te nema“... „Emina“...samo su neke od onih inspirisanih pesnikovom čežnjom i (ne)ostvarenim ljubavima.

Pesnik jakih ličnih osećanja, sa izraženim osećajem pripadnosti jednom narodu i kraju i umećem da to znalački prenese na papir, Aleksa Šantić je za života stekao veliko poštovanje u narodu i javnosti. Poslednjih deset godina života bio je i dopisni član Srpske kraljevske akademije.

Umro je u 55. godini, od tuberkuloze sa kojom se borio od Prvog svetskog rata. Čitav Mostar mu je odao počast, a njegova bista i danas ponosno stoji u gradu na Neretvi, uprkos svim političkim i međunacionalnim problemima u BiH poslednjih decenija.

U Srbiji, osim brojnih škola i biblioteka, ime Alekse Šantića nose ulice u preko 90 gradova i sela širom zemlje, kao i jedno naselje u somborskoj opštini.

Tagovi

Kategorije: