Crne tačke Beograda – opšta i manje poznata mesta saobraćajnih nezgoda (MAPA)

Objavljeno 30. oktobra 2020.

Beograd je, već godinama, svakim danom sve „tesniji” za svoje žitelje, a naročito njihove automobile.

I dok radnim danima centralne gradske zone doslovno vrve od vozila, dok se na parking mesto ponekad čeka i po pola sata i dok je zbog svega toga nivo buke i zagađenja vazduha u gradu vrlo kritičan, vikendom i praznicima saobraćajna slika grada je sasvim drugačija. Grad je tada prohodan, ali je zato izvan centralnih gradskih zona, u perifernim naseljima i po trotoarima koncentracija parkiranih automobila po jedinici parkirne površine gotovo nestvarna.


Parkirani automobili na Novom Beogradu


Istina je da Beograd ne poseduje saobraćajnu infrastrukturu koja bi ispratila rast njegove populacije i dalju urbanizaciju, ali je broj registrovanih automobila na teritoriji grada podatak na kome bi našoj prestonici „pozavideli” i mnogo veći gradovi. Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Beogradu je u 2019. godini registrovano blizu 570 000 putničkih vozila.

U uslovima nedovoljno dobre povezanosti grada linijama javnog saobraćaja, ali (ruku na srce) i u nedostatku ekološke svesti samih građana koji se teže odriču komfora svog vozila, broj automobila na ulicama Beograda kreće se na granici kritičnog.

Kada se tome pridodaju i nepovoljni meteorološki uslovi koji umnogome komplikuju funkcionisanje grada, jasno je zašto su saobraćajni kolapsi gotovo svakodnevna pojava u Beogradu.

Jedna od posledica ovakvih zagušenja, ali svakako ne i njihov jedini uzrok, su mnogobrojne saobraćajne nezgode kojih je, prema otvorenim podacima za teritoriju Grada Beograda, samo od početka godine bilo blizu 8 hiljada.


Saobracajna guzva na Autokomandi


„Čukanje” sa materijalnom štetom

Istina, najveći procenat ovakvih akcidenata svodi se na takozvano „čukanje” sa posledicama u vidu materijalne štete. U periodu od početka 2020. do septembra ove godine, u Beogradu je bilo čak 5 654 ovakvih situacija.

Iskusan vozač mogao bi odmah pretpostaviti da su dve najkritičnije lokacije u Beogradu - kružni tokovi na Autokomandi i Slaviji. Međutim, pored ove dve raskrsnice kao crne tačke izdvajaju se i: 

Interesantno je da se najveći broj ovakvih nezgoda događao u popodnevnom špicu između 15 i 18 časova, što indicira da bi, osim zagušenja, uzrok mogao biti eventualni pad koncentracije vozača nakon napornog radnog dana, te nestrpljenje da se što pre stigne na odredište.


Saobraćajne nezgode sa materijalnog štetom

Prikaz lokacija sa najvećom gustinom saobraćajnih nezgoda sa materijalnom štetom (Autor mape: Aleksandar Tomić)

Saobraćajne nezgode sa povređenim licima

U istom periodu, broj saobraćajnih nezgoda sa posledicama koje (osim materijalne štete), podrazumevaju i povređene putnike iznosio je 1664.

Uzroci ovakvih nezgoda u najvećem broju slučajeva bili su neprilagođena brzina odnosno nepoštovanje saobraćajnih pravila od strane samih vozača.

Interesantno je da se u ovom kontekstu kao najcrnja tačka izdvaja Mostarska petlja, dok za njom blago zaostaju raskrsnica Nemanjine i Kneza Miloša, Autokomanda, raskrsnica Ruzveltove i Bulevara kralja Aleksandra, Radnička ulica i ponovo ugao Vojislava Ilića i Ustaničke.

Kao i u prethodnom slučaju, najveći broj ovakvih nezgoda događao se tokom popodnevnih gužvi, u periodu od 15 do 18 časova.


Saobraćajne nezgode sa povređenim licima

Prikaz lokacija sa najvećom gustinom saobraćajnih nezgoda sa povređenima (Autor mape: Aleksandar Tomić)

Saobraćajne nezgode sa ljudskim žrtvama

Nažalost, u navedenom periodu dogodile su se i 24 saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom, a na kojim lokacijama je dolazilo do istih može se jasno videti na mapi ispod teksta.

Za razliku od prva dva slučaja, ovakve saobraćajne nesreće događale su se pretežno u noćnim satima između 22 časa uveče i 6 sati ujutro, kada su saobraćajnice znatno rasterećenije nego u prethodnim situacijama.

Ovaj podatak kao uzrok može istaći umor vozača, ali sasvim sigurno i njihovo nesavesno ponašanje - neprilagođenu brzinu, nepoštovanje prava prvenstva i vožnju pod uticajem alkohola.


Saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom

Prikaz lokacija sa najvećom gustinom saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom (Autor mape: Aleksandar Tomić)

Imajući u vidu sve navedeno, preostaje samo snažan apel vozačima da u svako doba dana svoju vožnju prilagode aktuelnim gradskim uslovima, da se po potrebi „naoružaju” strpljenjem i poštuju saobraćajne propise, kao i ostale učesnike u saobraćaju.