Beogradska kaldrma - tihi svedok istorije grada | Staro(beo)gradske priče

Objavljeno 17. aprila 2019.

Verovali ili ne, Beograd mestimično i dalje diše u ritmu prošlih dana, uzanih ulica, starih kafana i neispričanih priča za kariranim stolnjakom. Ponegde još uvek živi onim životom koji sa crno belih fotografija odiše tako specifičnim i prepoznatljivim „šmekom“, elegičnim duhom i harmonijom. Taj ritam se danas može osetiti u malom broju preostalih ulica koje se i dalje opiru modernim trendovima, u ulicama koje čuvaju stari duh Beograda u vidu podloge po kojoj gazimo.

Ovo je priča o beogradskoj kaldrmi, priča o preteči asfalta i potomku zemljanih puteva...

Kaldrma (dobar put) je naziv za kamenom popločan put ili ulicu. Naziv je nastao spajanjem dve grčke reči, kalo što znači dobar i dromos što znači put. Reč kaldrma doputovala je do nas sa turskim osvajačima koji su pod tim nazivom podrazumevali put od okruglog i šiljatog kamena nabijenog u pesak. Turci su na ovaj način popločavali samo najznačajnije ulice u gradu dok su ostale bile zemljane. Ovakvu tehniku osmislili su još antički narodi pa se tako i danas u centru Rima mogu videti njeni ostaci.

Rimljani su gradske ulice popločavali ravnim kamenim pločama i takve ulice se i danas nalaze u dubljim arheološkim slojevima antičkog Beograda. Pored turske kaldrme u Evropi se masovno koristila i kamena kocka, koja je austrijskim osvajanjima došla u Beograd.

Brojni su bili izazovi pred gradskim vlastima Beograda na kraju 19. veka. Nasleđeni orijentalni stil gradnje, krivudave blatnjave ulice, nepostojanje vodovoda i kanalizacije koji bi zadovoljili sve veći broj stanovnika samo su neki od brojnih problema sa kojima se susretala gradska vlast. Pri svakoj većoj kiši stvarala bi se opšta kaljuga koja bi otežavala kretanje kroz grad. Jedna od prvih stvari koju su prilikom rekonstrukcije grada urbanisti trebali da reše, bilo je upravo popločavanje ulica. Preostala turska kaldrma u pojedinim ulicama, zbog svoje specifičnosti više je smetala nego koristila, a šiljato kamenje pravilo je poteškoće pešacima i kolima te su se tražila druga rešenja.

Sredinom osamdeseih godina 19. veka na čelo beogradske opštine dolazi jedan od najznačajnijih intelektualaca toga doba –  dr Vladan Đorđević, lekar, književnik i političar. Dolaskom Đorđevića na to mesto, pored brojnih komunalnih radova započinje i intenzivno kaldrmisanje gradskih ulica. Jedna od prvih stvari koju je uradio bila je formiranje komisije koja je imala za cilj da napravi plan komunalnih radova. U tu svrhu komisija sastavljena od tri člana (Krsmanović, Antula i Đorđević) obišla je veće evropske prestonice ne bi li prikupila podatke i metode o urbanizaciji i rešavanju komunalnih pitanja. Na tom putovanju, između ostalog, videli su razne moderne načine popločavanja ulica, od kamenih kocki, makadama i engleskih drvenih kocki, do asfalta. Trotoari su uglavnom izrađivani od kamenih blokova kakvi su tada već bili korišćeni u Beogradu. Po povratku u Beograd napravljen je plan o kaldrmisanju gradskih ulica. Smatralo se da će za to biti potrebno između deset i petnaest godina. Nažalost, kao i uvek kada su planiranja na ovim prostorima u pitanju, trebalo je znatno više vremena da se na gradskim ulicama pojavi kaldrma.

Kaldrmisanje grada išlo je jako sporo, delimično zbog hroničnog nedostatka novca u gradskoj kasi, ali i zbog nesuglasica komisije oko toga kako će se raditi i koja će se kocka koristiti. U tim dogovaranjima proteklo je nekoliko godina i samo je nekoliko centralnih ulica dobilo novu kaldrmu. Ulice u centru grada kaldrmisane su kamenom kockom, ulice van centra makadamom, a ulice na periferiji grada drobljenim kamenom.  U tom prvom talasu, kaldrmisane su samo centralne gradske ulice -  Kneza Mihaila, Uzun Mirkova, Vasina i Kralja Milana.

I dalje je najveći broj popločanih ulica bio pod turskom, za pešake i kola nepraktičnom, kaldrmom. Kaldrmisanje je bilo neplansko, haotično, pa se dešavalo da se u kratkom vremenskom razmaku kocka premešta iz jedne u drugu ulicu. Postoji podatak da su se stanovnici Požarevačke ulice pobunili zato što se prekidaju radovi u njihovoj ulici i odnosi kamenje, na šta su od gradskih vlasti dobili sledeći odgovor: „U Nemanjinoj ulici je nestalo kamena pa je naređeno da se donese iz neke druge ulice. Ako bude potrebno kamen ćemo ponovo odneti u Požarevačku“. Ova situacija pomalo podseća na nedavno krečenje fasada u prestonici, kada su radovi naprasno prekidani, a skele se nepovratno selile na druge lokacije.

Nove odluke i promene u planiranju grada donose se 1911. godine. U tom periodu Beograd je imao oko 300 ulica i sokaka, oko polovine ih je bilo pod turskom kaldrmom, polovina bez ikakve podloge, a svega osam ulica imalo je modernu kocku. U međuratnom periodu se pristupalo intenzivnim radovima pa svake godine oko 18 kilometara ulica dobijalo je kaldrmu. Najčešće se koristila kamena kocka, a nekoliko ulica, poput Knez Mihailove, Vuka Karadžića, Obilićevog venca, zatim u Kolarčevoj i na Pozorišnom trgu (danas Trg Republike) popločano je modernom drvenom kockom potopljenom u katran. Uporedo sa izradom kaldrme i trotoara gradili su se i vodovod i kanalizacija što je usporavalo radove.

Danas je malo ulica koje su sačuvale predratnu kaldrmu ili kocku. Sve je manje majstora koji umeju kvalitetno da je postave i sve se manje mari za detalje prilikom rekonstrukcije pojedinih delova grada. Koristi se manje kvalitetan kamen dok se stara kocka najčešće prodaje Austriji, Češkoj i Nemačkoj koji je koriste za rekonstrukcije svojih pešačkih zona. Poslednjih decenija veliki broj kaldrmisanih ulica je asfaltiran i time je kocka nepovratno gurnuta u zaborav. Tek povremeno, iz brojnih uličnih rupa proviri po koja kocka kao podsetnik na vreme kada je ona dominirala gradom. Pešačke zone rade se danas kombinovanjem svetlijih granitnih kocki i tamnih ploča od stene gabro (Knez Mihailova).

Nedavno je rekonstruisan Kosančićev venac, najstarije gradsko jezgro, središte oslobođenog Beograda, mesto na kojem je napravljena jedna od najstarijih kaldrmi u srpskoj varoši. Ta kaldrma uklonjena je na kratko šezdesetih godina prošlog veka da bi nakon nekoliko godina bila vraćena kada je od ove ulice napravljena pešačka zona. Prilikom nedavnih radova stara kaldrma je uklonjena i na njeno mesto postavljena je stara turska kaldrma koja je, kako su tada navodili mediji, preneta sa Kalenić pijace.

U Skadarskoj ulici takođe je nedavno kocka zamenjena turskom kaldrmom. Prethodno je asfaltirana pa je preko njega postavljan sloj oblog kamenja. Međutim, kako više ne postoje kvalifikovani majstori koji bi to umeli valjano da urade, Skadarska ulica je nažalost izgubila mnogo od svoje auteničnosti.

Ako prošetamo Balkanskom ulicom, ulicom Kralja Petra, Cara Uroša, ulicama Vojvode Dobrnjca, Rige od Fere ili Studentskim trgom osetićemo dodir beogradske kaldrme. Pokušajmo da uhvatimo ritam starog Beograda i dozvolimo da nas mislim odvede u neko prošlo vreme.


Autor: Ratomir Veselinović - turistički vodič i geograf