Nils Bor | Poreklo naziva ulica

Objavljeno 18. novembra 2020.

Rubrika posvećena velikanima – domaćim i stranim ličnostima čija su dela, lični i društveni angažman imali civilizacijski značaj, a po kojima imena nose ulice i trgovi širom naše zemlje.


Nils Henrik David Bor (1885 - 1962) bio je danski fizičar i nobelovac, otac moderne atomske fizike i jedan od najznačajnijih istraživačkih umova u istoriji ove nauke.

Rođen je u Kopenhagenu, u dobrostojećoj porodici istaknutih intelektualaca čime je njegov životni put dobrim delom bio predoređen.

Od početka školovanja naklonjeniji prirodnim naukama Nils Bor je, poput svog brata, kao mladić bio i veliki ljubitelj fudbala. I dok je brat Harald uz zvanje profesora matematike postao i profesionalni fudbaler i reprezentativac Danske, Nils Bor se nakon nekoliko sezona odigranih za Akademisk Boldklub (danas popularni AB), definitivno posvetio razvoju naučne karijere.



A velika karijera najavljena je već na Univerzitetu Kopenhagen, gde je mladi Bor od samog početka bio zainteresovan za fiziku, sa velikom lakoćom razumevajući prirodne zakone i uspešno izvodeći sve zadate eksperimente.

U potpunosti ovladavši egzaktnom fizikom, Nils Bor je tokom studija sve više počeo da se okreće i razmišlja o pitanjima koja su, u to vreme, za mnoge bila nedokučiva teorija. Jedno od takvih pitanja bila je i struktura atoma, odnosno kvantna fizika.

Nakon diplome osnovnih studija, usledila je magistratura, a potom i doktorat iz fizike na matičnom univerzitetu. Odskočna daska za mladog naučnika bila je stipendija „Karlsberg fondacije“ koja mu je omogućila nastavak usavršavanja na prestižnom Kembridžu, gde su engleski fizičari uveliko radili na teorijama strukture atoma (elektrona, protona i neutrona), koje su Bora već duboko zaintrigirale.

Shvativši da se poznatim načelima fizike tog vremena ne može objasniti struktura atoma, Bor je podstakao svojevrsnu revoluciju u svetu fizičke nauke. Takozvani Borov model atoma (iako danas u potpunosti primenjiv samo na primeru vodonikovog atoma), predstavljao je prekretnicu u dotadašnjem razumevanju ovog problema.


Borov model atoma


Svojom „atomskom teorijom“ Nils Bor uspeo je da objasni čitav periodni sistem elemenata čime je zaslužio Nobelovu nagradu za fiziku, koja mu je i dodeljena 1922. godine. Tom prilikom objavio je i otkriće novog hemijskog elementa, nazvavši ga Hafnium, prema latinskom nazivu za svoj rodni grad Kopenhagen (Hafnia).

U nastavku karijere, Nils Bor se bavio i problemima kvantne mehanike i nuklearne fizike. Interesantno je da je po tim pitanjima neretko ulazio u žustre debate sa jednim od najvećih svih vremena – Albertom Ajnštajnom.

Nakon Drugog svetskog rata, Nils Bor je boravio u SAD, učestvujući u čuvenom „projektu Menhetn“ čiji je cilj i rezultat bila prva atomska bomba na svetu. Iako se ovaj događaj mogao smatrati najvišim dometom primenjene fizike i vrhunskim oktrićem, Nils Bor je bio svestan njegovog štetnog potencijala i oduvek se zalagao za ograničenu proizvodnju nuklearnog naoružanja i zabranu njegovog korišćenja.

Zbog svojih izuzetnih naučnih zasluga, na globalnom nivou, Nils Bor je dobio najviša odlikovanja svoje države i bio na mestu predsednika gotovo svih relevantnih međunarodnih udruženja. Jedan je od utemeljivača Evropskog centra za nuklearna istraživanja u Ženevi (CERN) i jedan od najpoznatijih Danaca u istoriji.

U čast velikom naučniku, u Beogradu danas jedna ulica simbolično nosi ime Nilsa Bora.


Ulica Nilsa Bora