Momo Kapor | Poreklo naziva ulica

Rubrika posvećena velikanima – domaćim i stranim ličnostima čija su dela, lični i društveni angažman imali civilizacijski značaj, a po kojima imena nose ulice i trgovi širom naše zemlje

Momčilo Momo Kapor (1937 – 2010) bio je srpski slikar, pisac, novinar i scenarista igranih i dokumentarnih filmova. Boem u najlepšem smislu te reči i veliki zaljubljenik u glavni grad, Momo Kapor, ukratko, bio je legenda Beograda, iako nije rođen u prestonici.

Poreklom Hercegovac, rođen je u Sarajevu pred početak Drugog svetskog rata. Odmah po okupaciji, otac mu je, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije, zarobljen i poslat u nirnberški logor u kome je ostao tokom čitavog rata. Da nesreća po četvorogodišnjeg dečaka bude veća, prilikom bombardovanja Sarajeva, krijući se od nemačkih bombi, tragično su mu nastradale i majka i baka. Iz potpuno razrušene kuće je čudom živ izašao samo mali Momo, koji je ostatak rata, nemajući nikog, proveo kod svoje baba-tetke.

Po okončanju rata, 1946. godine, otac ga dovodi u Beograd na školovanje i tada počinje stvaranje jednog čudesnog odnosa između čoveka i grada koji ponovo niče iz pepela, a čija će Momo Kapor postati apsolutna legenda u narednim decenijama.

Iako akademski slikar po vokaciji i veoma uspešan kao takav, Momo Kapor je zasigurno dublji trag ostavio u srpskoj književnosti, objavivši preko četrdeset knjiga i romana. Gotovo svaki od njih bio je bestseler u svoje vreme i na ovaj ili onaj način, oslikavao Beograd i njegove ljude u datom vremenu. Ponekad je ta slika Beograda bila i znalački romantizirana, čineći da ovaj grad zavole i oni koji u njemu nikad nisu živeli.

Na ovakav način mogao je stvarati samo onaj ko je iskreno voleo i poznavao Beograd i ko je u svakom pogledu bio gradska „faca“, a Kapor je, uz još nekolicinu sugrađana, bio definicija iste.

Momo Kapor bio je autor i narator brojnih dokumentarnih i igranih filmova, a potpisnik je i scenarija za legendarni film „Valter brani Sarajevo“. Bavio se i novinarstvom, pišući kolumne za prestične listove poput NIN-a, Politike, Vremena, frankfurtskih Vesti i drugih.

Obrazovan, elokventan, a istovremeno i mangup, zanimljiv i harizmatičan, kosmopolitskog duha i uvek u centru pažnje, kako to obično biva - voleo je kafanu i bio boem u pravom smislu te reči.

Nakon teže bolesti, umro je tiho i sahranjen je u Aleji velikana.

U znak sećanja na velikog beogradskog šmekera i vrsnog umetnika, osnovana je Zadužbina Mome Kapora, uspostavljena nagrada za književno i likovno stvaralaštvo sa njegovim imenom, zatim umetnički festival „Momin krug“, a njemu u čast otkrivena je i skulptura „Dafne“ na (njemu voljenoj ) Adi Ciganliji.

Osim toga, ime Mome Kapora odnedavno nosi i nekoliko ulica u naseljima Srbije.