Kratka istorija stilova brade

Objavljeno 30. januara 2020.

Najranija poznata organizacija brijača osnovana je 1096. godine u Francuskoj kada je nadbiskup iz Rouena zabranio nošenje brade. Zabrana je dovela do toga da se formiraju organizacije berbera – hirurga


Prema nekim istraživanjima, muškarci najviše vole da puštaju bradu kada ona nije u modi. Međutim, svedoci smo da je brada poslednjih par godina u trendu i danas je ona deo stila.


82% muškaraca kaže da je njihovo mišljenje najvažnije kada odlučuju kakvu frizuru žele
63% muškaraca  kažu da im mišljenje njihovih nežnijih polovina u odabiru frizura mnogo znači


Muškarci su tokom istorije imali više koristi od brade. Istraživanja koja idu po nekoliko hiljada godina unazad nam govore da su muškarci koristili bradu da bi zagrejali lice, ali i za zastrašivanje. Hladne zime su zahtevale svaki raspoloživ način da se lice zagreje a brada je bila najpraktičnije rešenje. Takođe, brada zna da „pojača” vilicu, te lice ume da izgleda grublje i zastrašujuće. Brada se puštala i da bi se koža lica zaštitila od sunca, zaštitile usne od peska i drugih prljavština. Danas, pak, brada služi da se pokaže muževnost, autoritet, moda i status.

Od 3000 pre n.e. pa sve do 1580 godine pre n.e. Egipćani su koristili lažnu bradu, napravljenu, najčešće, od metala. Brada je znala da bude različitih varijanti smeđe boje, zavezana trakama oko glave. U istom periodu u Mesopotamiji muški svet je itekako brinuo o svojim bradama. Koristili su razna ulja za negovanje brade, vodila računa o njenom izgled, oblikovali je koristeći pegle za brade, pravili kovrdže.. Asirci su brade bojili u crno, a u Indiji se negovala duga brada koja se smatrala simbolom mudrosti i dostojanstva.



Čast i mudrost

U drevna vremena, u Grčkoj, brade su bile znak časti. Stari Grci su obično uvijali bradu kako bi stvorili „viseće” kovrdže, a brade su im rezane samo kao kazna. Grčke aristokrate negovale su kult brade kao simbol muške zrelosti. U Grčkoj se brada nosila do vremena Aleksandra Velikog, da bi oko 345. godine pre n.e. Aleksandar odredio da vojnici ne smeju da imaju bradu iz straha da ih neprijatelj ne povuče i na taj način obori na zemlju.

Do 300. godine pre n.e. Rimljani se nisu brijali, a svoje brade su znali da ukrašavaju raznim perlama. Svakodnevno brijanje uveo je vojskovođa Scipion Afrikanac. Istih godina zabeležena je i grupa grčkih, sicilijanskih brijača koja je putovala od Sicilije do kopnene Italije i koja je postavljala brijačnice na glavnim ulicama Rima, koje su koristili ljudi koji nisu imali robove. Polako, brijanje postoje trend u drevnom Rimu. Samo su filozofi zadržali bradu.

Svi rimski carevi, od Avgusta do Trajana su se brijali, međutim kada je Cezar ubijen, Avgust je u znak žalosti pustio bradu.



Brada, samo brkovi ili čisto lice

Anglosaksonici su nosili brade sve do pojave Hrišćanstva, kada se zakonom zabranjuju brade, zarad praćenja trenda i mode. Međutim, Krstaški ratovi su vratili bradu na velika vrata i u naredna četiri veka bile su dozvoljenje sve vrste i dužine brada. Muškarci su mogli da biraju između brade, samo brkova ili potpuno obrijanog lica.

Najranija poznata organizacija brijača (berbera) osnovana je 1096. godine u Francuskoj kada je Vilijam, nadbiskup iz Rouena, zabranio nošenje brade. Zabrana je dovela do toga da se formiraju organizacije berbera - hirurga.


Doktori berberi

Počevši od XI veka berberi su bili poštovani i kao hirurzi. Kod njih bi ljudi dolazili da se leče a potom i na brijanje i šišanje. Školovani lekari su zbog toga bili u stalnom sukobu sa berberima. Bavili su se i stomatologijom, a tu privilegiju su zadržali, u nekim krajevima, do XVI veka.

Nakon objave Katoličke crkve da sveštenici ne smeju, kao najobrazovaniji sloj, da se bave medicinom, taj zadatak se poverava berberima. Tako su oni počeli da obavljaju poslove doktora, pa su izvodili medicinske zahvate kao što su bušenje lobanje, odstranjivanje udova i slično.



Berberski zahvat

Najradikalniji berberski zahvat je tzv. „puštanje krvi”. U toku ovog zahvata, berberin bi malim žiletom zasekao venu klijentu i puštao da njegova krvi otiče u specijalnu posudu. Kasnije, ta posuda sa krvlju bi bila izložena na vidljivo mesto, kako bi svi znali da taj berberin obavlja ovaj zahvat. Nered koji bi nastao tokom ovog „puštanja krvi” berberi su čistili belim zavojima koji bi se nakon toga prali i opet koristili. Upravo je ovaj ritual bio inspiracija za nastajanje simbola berbera crveno - bele šipke. Bela boja u ovom simbolu predstavlja sam taj čin „puštanja krvi”, dok su crvenom bojom predstavljeni krvavi zavoji. Kugla na vrhu šipke predstavlja činiju punu pijavica, koje su berberi takođe koristili u svrhu lečenja, dok donji deo predstavlja činiju u koju krvi otiče tokom zahvata „puštanja krvi”.


U krajevima pod osmanskom vlašću govorilo se da se Osmanlije zaklinju bradom Prorokovom jer je za njih brada bila znak časti i ugleda, po uzoru na Muhameda. U Rusiji je veliku novinu u tradiciju nošenja brade doneo Petar I Aleksejevič, koji je po zapadnoeuropskom uzoru brijao bradu i za nošenje brade nametnuo porez.


Početkom XVII veka slikar Sir Entoni Vandike počeo je da slika aristokrate sa šiljastim bradama. Ovaj stil brade zvao se vandike”, a muškarci su koristili kreme ili vosak za oblikovanje brade. Vosak su nanosili posebnim češljem.



Prva škola za berbere

Godine 1893. A. B. Moler iz Čikaga osnovao je školu za berbere. Ovo je bila prva ovakva institucija u svetu, a njen uspeh bio je vidljiv od samog njenog početka. Zalagala se za visoko obrazovanje u redovima, a matičnu školu su brzo pratile podružnice u gotovo svakom glavnom gradu Sjedinjenih Država. U početku se u školama praktikovao posao brijanja, šišanja, tretmana lica, pošto javnost nije bila spremna da prihvati naučne tretmane kose, kože i vlasišta. Brijanje je bilo mukotrpan posao. Berberi visokog ranga su radili po 12 sati da bi savladali niz veština, od brijanja, sečenja i oblikovanja do pravljenja i stavljanja u promet i prodaje kose. Brijači su pravili i perike.

Brojni brijači iz XIX veka su svoj rad pretvorili u ekonomsku nezavisnost, a u nekoliko slučajeva i ulaganja koja su im donela izvanredno bogatstvo. U brojnim američkim gradovima afroamerički brijači svrstani su u red najbogatijih i najmoćnijih članova besplatne zajednice crnaca.



Stilovi brada

Mnogo je stilova brade kroz vekove. Imamo stil koji je Abraham Linkoln popularno nazvao brada chinstrap. Ovaj stil podrazumeva da se brada prostire duž vilice i lica. Ovakva brada daje punoću u izgledu muškarcima koji imaju uže lice.

Američki predsednik Ruterford B. Hajs učinio je poznatom „punu bradu” koja uključuje dugu bradu i brkove.

U Europi su muškarci počeli oblikovati brade i brkove tokom Prvog svetskog rata, a kada se rat završio brkovi su preuzeli revoluciju. 

Klark Gejbl uveo je novi stil koji se zadržao oko 10 godina. Tanki brkovi što bliže usni - brkovi olovka. I pisac Džordž Orvel je prihvatio ovaj elegantni izgled.

Engleski muzičar, Lemi Kilmister nosio je bradu u stilu zvanom „prijateljski čupani”.

Još jedna frizura lica je goatee. „Guska” je kada su na licu ostale samo dlake oko brade i brkova. 

Američki rvač, Hulk Hogan, bio je poznat po stilu „konjski brkovi”. Ovo su puni brkovi sa krajevima koji se pružaju paralelno uzdužnim linijama sve do linije brade.



Berbernice

Danas je brada izrazito popularna. Uticaj aktuelnih trendova doprineo da se muški frizerski saloni preimenuju u berbernice. U Beogradu se, poslednjih par godina, otvorilo mnogo berbernica koje nude kompletnu uslugu negovanja brade i šišanje.

Danas jesu aktuelne brade, ali pitanje je trenutka kada će ponovo u modi biti glatko obrijana muška lica.


Zanimljivosti

Najduža brada pripadala je Hansu Langsetu i iznosila je 5.3 metara

Strah od brade naziva se pogonofobija 

98% Forbsove liste najbogatijih čine obrijani muškarci

Brada raste brže na suncu i može da blokira i do 90% štetnog UV zračenja 

Kada se muškarac nikada ne bi brijao njegova brada bi mogla da izraste i do 8,4 metara



Autor: Dunja Božić