Skiros – Sporadi u središtu Egeja

Objavljeno 9. oktobra 2019.

U našem prethodnom putničkom pohodu na arhipelag Sporada pomenuli smo da je njihova pozicija između kopnenog masiva Grčke i morskog prostranstva idealno početno mesto za upoznavanje ovih sfera grčkog života i prirode.

I dok su za Skopelos, Alonisos i Skijatos karakteristične guste borove šume, gromadne planine, litice obrasle zimzelenom vegetacijom, Skiros se izdvaja sasvim drugačijim „vajbom – pustijim pejzažima,  belim krečom omalanim crkvama, zamkom na vrhu brega, uzanim ulicama popločane Hore i drugim poslasticama kikladskog ambijenta. Ovakva podvojenost se izrazito geografski oseća, sever ostrva je u gustim četinarskim prostranstvima, a jug jalov, u kamenjaru. Oba predela su izrazito lepa i živopisna, čemu značajno doprinosi relativno mali broj turista i snažna lokala zajednica. 


FOTO: Han Borg

 

Sama pozicija Skirosa garantuje da je ovo ostrvo u prošlosti predstavljalo važno čvorište moći, koliko u mitskim predstavama odnosa snaga – smatra se da je Tezej skončao na liticama Skirosa, a Ahil otplovio u Troju nakon što je Odisej raskrinkao njegovo skrivanje na dvoru Likomeda – toliko i u istoriji helenističkog perioda kada je menjao ruke između Atine i makedonskih kraljeva. Sve nakon 1830. kada je Skiros potpao pod granice današnje grčke države, ostrvom su gospodarili Mlečani i Osmanlije.  Danas, zbog strateškog položaja u samom centru Egejskog mora, baza grčkog vojnog vazduhoplovstva se nalazi baš ovde. Svojom pozicijom i vezanošću za Eviju, Skiros je omogućavao laku komunikaciju ka kopnu, a pružao je mogućnost dalje ekspanzije ka širokom egejskom ostrvskom mozaiku, te je sasvim razumljiva kontinuirana naseljenost od antičkog perioda, o čemu svedoči i sjajan arheološki lokalitet Palamari sa svojim ostacima iz bronzanog doba, kao i lepo opremljen arheološki muzej, u koji je ujedno i ulaz besplatan.

Na Skiros se ne stiže klasičnim putem, trajektom iz Volosa, već (najbolje) direktnim letom iz Atine na čudesan aerodrom čija pista izlazi iz okvira ostrva i stoji na nasipu okružena morem. Sletanje izgleda kao simulacija sletanja hidroavionom, i ostavlja upečatljiva sećanja. Drugi način, trajektom, je još upečatljiviji. Već više od decenije, kafe Cavos, na litici tik iznad luke, na snažnim zvučnicima koji dopiru do pučine, svaki pristanak trajekta dočekuje Štrausovim Zaratustrom, na oduševljenje svih prisutnih i odobravajuće kliktanje turista. Doživljaj noćnog stizanja na ostrvo, tamna površina vode o koju se ogledaju svetla luke i snažna Štrausova muzika su jedinstven doživljaj!


Divlji konji sa Skirosa (FOTO: Andrew Frey - Lempicki)

 

Skiros je malo ostrvo, izvan velikih tokova snažnog turizma i na njemu mahom nema organizovanih atrakcija i sličnih ready-made turističkih opcija. Iz tog razloga je sjajan izbor za odmor u kojem je relaksacija na prvom mestu, kupanje u skrivenim uvalama, na plažama na kojima ćete verovatno biti potpuno sami, a ponajviše zbog visoke planine na jugu ostrva na kojem se nalaze obeležene staze za hajk i gde je moguće videti skiroske divlje konje kako slobodno trče, na istim poljanama već više hiljada godina.

Konji koji su po gabaritu između ponija i konja normalne veličine smatraju se jednom od najređih i najstarijih sorti konja na planeti, nepromenjenih već hiljadama godina. Oni su bili osnovni jahaći izbor mnogih antičkih vojskovođa, ali je populacija danas ne veća od 200 konja, koji su putem raznih društava za zaštitu konja, ali i brige ostrvljana i upotrebe u ostrvskim poslovima, zaštićeni. Moguće je jahati ove konje, a najbolje su one ture koje uključuju i posetu planini na jugu, a zatim silazak na plažu za zalazak sunca. Bivajući ostrvo, sunce ponire direkt u more.

Laganim kasom, može se stići bezmalo do manastira Svetog Đorđa, sveca - zaštitnika ostrva, koji se nalazi u okvirima mletačkog zamka izgrađenog u 13. veku oko manastira koji, u tom trenutku,  stoji tu već tri stotine godina. Posađen visoko na steni i bivajući metohom svetogorskog manastira Velika Lavra, sa Svetog Đorđa se spuštaju pogledi ka Hori ili lukama ostrva.


Pogled iz manastira Sveti Đorđe (FOTO: George Chagunava)

 

Nakon posete manastiru, nezaobilazna je i crkva Svetog Nikole na severnom delu ostrva, Pouriá, na severnom kraju plaže Molos. Posebnost ove crkve se krije što je isklesana u steni, a sama stena podseća na veliku samostojeću gromadnu stenu, iza čijih leđa se pruža plavetnilo Egeja. Kvadratni oblik stene, krečom ubeljena „sokla“ stene u čijim okvirima se nalazi crkva i spoj prirodnih karakteristika lokacije ovo mesto čine jednim od najlepših lokaliteta na Skirosu.

Ostrvo je poznato i po gastronomiji i lokalnom stanovništvu koje je posebno osetljivo na kvalitet hrane, što čini da ostrvom vladaju dobri kuvari i sveže namirnice. Skiros je znan po spremanju jastoga, kojih ovde u arhipelagu ima, te su astakomakaronade – pasta sa jastozima – česte i bogate, više nego na nekim drugim mestima u Grčkoj. Najbolji jastog se tradicionalno jede u restoranu „Asimeno. Nastavak gastronomskih istraživanja valja nastaviti (ili započeti, pa jastogom okončati) u kafanama „Magireio tou Gianni“ i „Tis maritsas“. Domaća hrana, limene šerpe i izuzetni recepti garantuju da se sa ostrva niko neće vratiti gladan. Zatim, zahlađenje u vidu sladoleda kod „Falitiana“- e i kafe na samoj litici Atitsatsa zaliva, odakle se pruža najbolji pogled na zalazak sunca, direkt u Egej.

Plaže na ostrvu su jedne od onih grčkih lokaliteta u kojima voda izgleda plavlje od neba, a prozirnije od vazduha sa Olimpa. Zato je kupanje i sunčanje jedan od osnovnih razloga dolaska na ovo ostrvo, a spoj zelenih, zimzelenih plaža na severu i pustih plaža na jugu garantuje da će biti po svačijem ukusu. Drugim rečima, kada ne duva vetar, šteta je bilo šta drugo raditi na ostrvu, osim kupanja. Atsisa, Agios Fokas, Pefkos, Teotokos jesu plaže koje su u svakom bedekeru o ostrvu među prvih pet, što vas pozivamo da sami ocenite.


Skiros je pravo ostrvo za odmor od turizma, te upoznavanje Grčke kakva je bila pre poslednjeg talasa omasovljenja turizma. Upoznajte ga!


Predlog za gledanje: BBC Francesco's Mediterranean Voyage

Predlog za čitanje: The Island of Skyros – John Masefield

Predlog za slušanje: Thomas Patmos – Ti thela kai s’agapousa


Autor: Miloš Ničić