Šri Lanka – suza Indijskog okeana

Suza Indijskog okeana, kako mnogi nazivaju Šri Lanku, posmatrajući geografsku kartu nalazi se tik uz Indiju, sa njene jugoistočne strane. Iako površinski za četvrtinu manja od Srbije, Šri Lanka je skoro četiri puta mnogoljudnija zemlja i broji oko 22 miliona stanovnika. Do sredine prošlog veka, ovo ostrvo bilo je malo poznata, daleka i egzotična destinacija za turiste iz Evrope, zemlja takozvanog „trećeg“ sveta.

Svetske političke prilike prvi put ukrstile su sudbine naše zemlje i Šri Lanke septembra 1961. godine, na Prvoj konferenciji nesvrstanih zemalja u Beogradu, čiji je učesnik bila i prva žena - predsednica vlade Šri Lanke (tadašnjeg Cejlona), Sirimavo Bandaranaike.

Danas njeno ime nosi aerodrom u Kolombu, gradu koji predstavlja glavni ekonomsko-trgovinski centar Šri Lanke i obično prvu destinaciju svakoga ko u ovu zemlju dolazi avionom.

Na početku, osvrnimo se sasvim kratko na istoriju ovog ostrva koje se pominje još u 5. veku pre nove ere kada su počeli da ga nastanjuju najpre Indijci sa severa, a zatim i Tamilci, Arapi, Portugalci, Holanđani i Britanci. Ovi narodi su, svako na svoj način, ostavili jak trag na arhitekturu i kulturu ostrva, kao i svakodnevni život uopšte, sve do danas. Jedan od primera snažnog zapadnoevropskog uticaja jeste i velika ljubav lokalaca prema kriketu i čaju. Šri Lanka je nezavisnost od britanske krune stekla tek 1948. godine i do 80-ih godina 20. veka na ostrvu se vodio skroman i umnogome harmoničan život. Nažalost, tada započinje krvavi i tragični 26-ogodišnji građanski rat između vlasti i političko-paravojne organizacije zvane Tamilski tigrovi. I danas, deset godina po završetku rata, njegove posledice i jak tamilski uticaj mogu se osetiti u zemlji, pogotovo na njenom severu, u mestima kao što su Džafna i Vavunija. Ovde preovladava hinduizam kao religija i jedan od dva zvanična jezika upravo je tamilski. U svim ostalim delovima zemlje, budizam i sinhalski jezik su zastupljeniji.

Ali vratimo se putešestviju...

Zvanična prestonica Šri Lanke je Šri Džajavardenepura Kote (nije greška u pisanju, prim.aut), međutim Kolombo je mesto glavnih dešavanja, najnaseljeniji grad, sedište velikog broja restorana i prodavnica visoke mode i mesto u kome započinje ova cejlonska avantura. Jedna od najreprezentativnijih i najstarijih građevina u gradu je Stara holandska bolnica koja datira iz 17. veka, a danas predstavlja popularni restoran i šoping distrikt na otvorenom, jednu od nezaobilaznih gradskih atrakcija. U jedinstvenom ambijentu ovog neobičnog restorana koji sam po sebi ostavlja pozitivan utisak, cena jednog piva, na primer, kreće se od oko 300 do 400 rupija, što konvertovano u dinare iznosi između 170 i 240 RSD, pa ta činjenica još više kompletira odličan prvi utisak o gradu. Nakon kraćeg okrepljenja čuvenim šrilančanskim Lav pivom (Lion Brewery), započinje pešačka (avan)tura kroz šarenoliki i prebukirani Petu distrikt gde se, kako po prodavnicama i kioscima, tako i po asfaltu i svuda unaokolo, može naći sve što vam treba i ne treba, slično našim buvljacima samo ipak jedan nivo više u „haotičnosti“.

Kolombo zapljuskuju vode Indijskog okeana, uz koji se proteže lepo i dugačko šetalište sa prelepim pogledom na pučinu trećeg najvećeg akvatorijuma na svetu sa jedne strane, i moderne poslovne zgrade, sa druge. Na ovoj promenadi je veoma popularno puštanje zmajeva tokom vikenda i praznika (tradicionalna indijska igra), a duž cele obale se mogu sresti piljari koji prodaju morsku hranu s pirinčem po, za naše džepove, vrlo pristupačnim cenama od 200-300 dinara, kao i porcije egzotičnog voća (50 do 100 dinara), zatim piće, dečije igračke i mnogobrojne suvenire. Manje-više, kao i u svim primorskim i modernim gradovima, kakvim Kolombo i jeste. Prava avantura, ipak, počinje sa izlaskom iz najvećeg grada.

U centralnom delu ovog ostrva prostire se tzv. kulturni trougao sa najznačajnijom kulturnom baštinom. Jedna od njih jeste Sigirija ili Lavlja stena, koja se nalazi na UNESCO-voj listi zaštićenih spomenika. Postoji mnogo legendi vezanih za ovu stenu. Jedna kaže da je na vrhu ovog zdanja bio budistički manastir, druga da je princ Kasjapa zakucao svog oca u zidine kako bi postao kralj i na vrhu napravio svoju palatu. Za lokalce, ona predstavlja sveto mesto i „čudo“ jer je u vreme kada je Lavlja stena sagrađena voda izvirala na vrhu uzvišenja i niko nije mogao da objasni uzrok.

U blizini Sigirije se nalaze mesta Anuradapura, dom budističkih hramova, i Polonaruva, mesto nekadašnje kraljevske palate, koja predstavljaju kičmu budističke kulture na ostrvu. Takođe, glavni kulturni centar i deo kulturnog trougla jeste grad Kendi. Ovaj grad se nalazi u brdima, te predstavlja idealno mesto za beg od svakodnevne žege i vreline koja ume da opije u ostalim delovima Šri Lanke. Ono po čemu je ovaj grad najpoznatiji i zašto je kulturološki veoma bitan, jeste hram u kome se čuva Budin zub. Svakog jula ovde se održava desetodnevni karneval pod nazivom Esala Perahera, u čast ove relikvije. Iako sam događaj počinje u večernjim satima, kako meštani tako i turisti zauzimaju mesta u prvim redovima uz ulice već od ranog jutra, čim izađe sunce. Kroz povorku šetaju slonovi okićeni raznobojnim odorama, muzičari koji lupaju u tradicionalne bubnjeve i plesači koji imaju različite vrste performansa u zavisnosti od dana.

Kroz Kendi, takođe, prolazi pruga poznata i van granica Šri Lanke. Ruta kreće iz Kolomba i ide maltene čitavim prečnikom ostrva. Kao i u Indiji, ni ovde se pravila ponašanja u saobraćaju ne poštuju previše ili ih jednostavno i nema, te mnogi Šrilančani uskaču i iskaču iz vozova kad požele, veoma često van stanica. To je jedan od glavnih razloga zbog kojih nije moguće predvideti koliko će putovanje vozom trajati. Uglavnom je to oko 6 -7h između dve krajnje destinacije, ali i putovanje od 12 sati neće biti iznenađenje za ostrvljane. Reda vožnje praktično nema, pa je sama po sebi, vožnja krcatim vozom koji ne zna kada će stići na odredište, svojevrsna avantura, u kojoj istina ne bi svako našao zadovoljstvo. Ipak, predeli kroz koje voz prolazi ostavljaju bez daha i vredni su svakog trenutka vožnje. Kroz prozor se mogu videti nizovi polja i plantaža različitih vrsta biljaka koje se koriste za čajeve, kao i vredni berači koji skupljaju listove na autentičan, tradicionalan način. Bez obzira na tropsku klimu, lokalnom stanovništvu ne može proći dan bez šolje toplog čaja, čiji je Šri Lanka jedan od najvećih proizvođača u svetu. Tokom višečasovne vožnje voz prelazi most koji sadrži devet lukova (poznat i kao Most u nebu), te se poznavaoci bajke o mladom čarobnjaku Hariju Poteru mogu osećati kao na putu za Hogvorts.

Krajnja destinacija ove železničke avanture nalazi se na istočnom obodu zemlje, gde se nalazi utočište surfera, takozvani Arugam bej. Ovaj zaliv okuplja iskusne profesionalce u surfovanju sa svih strana sveta i zbog jakih struja i visokih talasa nije preporučljiv za početnike u ovom sportu (za one koji po prvi put staju na dasku i žele da „plešu“ na talasima preporučljivija je jugozapadna obala i zalivi, umesto otvorenog okeana). Cena iznajmljivanja daske i opreme je otprilike oko 600 RSD (u zavisnosti na kom mestu surfujete), dok trosatni čas sa instruktorom uz svu opremu košta oko 1500 dinara. Složićemo se, više nego povoljno za jedinstveno iskustvo na svetski poznatoj lokaciji...

Što se više kreće ka jugu ostrva, gde je evropski uticaj jači, to se i broj turista povećava. To se posebno može videti na samom kraju južne obale i gradiću Gol. Najveći trag ovde ostavili su Holanđani, a nešto slabiji Portugalci i Britanci. Tvrđava Gol predstavlja srce grada i zapravo njegov najveći deo. Na njoj se nalaze kula sa satom, svetionik i nekoliko katoličkih crkava, pretežno građenih tokom 19. i 20. veka. Grad je prilično urbanizovan i prilagođen turistima. Simbol ovog kraja su ribolovci na štapovima, za koje se zapravo može reći i da su sinonim za celu Šri Lanku, kao i čest motiv na fotografijama i razglednicama. Balansirajući na štapovima oni love ribu, a čak i turisti mogu da oprobaju svoje veštine i nauče ovaj zanat.

Cela ova Južna provincija zahvaćena je snažnim cunamijem 2004. godine, ali ostaci velike prirodne katastrofe danas su jedva vidljivi. Iako se preporučuje da se ova zemlja poseti u vremenskom intervalu od decembra do aprila, može se reći da je Šri Lanka dobar izbor za putovanje tokom cele godine. Specifičnost ovog ostrva je u tome što, iako često pod uticajem monsuna, oni nikada ne obuhvataju celu zemlju, već samo određene delove te se mesto za surfovanje, a i dobro kupanje u mirnoj vodi, uvek može naći.

Budući da su mnogi narodi i kulture prelazili preko ostrva i ostavljali svoje pečate na ovoj zemlji, Šri Lanka danas može da ponudi svakome po nešto. Odmor na plažama uz hladno piće pod palmama, rafting, planinarenje, ronjenje, surfovanje ili vožnja balonom - samo su neke od opcija. Za gurmane i one koje vole da eksperimentišu u kuhinji, ovo ostrvo nudi širok dijapazon neobičnih tradicionalnih jela, začina i pića. Zaljubljenici u prirodu imaju priliku da posete neki od nacionalnih parkova ili odu na safari i kampuju, a ljubitelji istorije i tradicije neće moći da se odluče koju religiju najpre da istraže ili koji muzej da obiđu.

Na kraju, ono što je poseban i neopisiv doživljaj za sve jeste gostoprimstvo i toplina stanovnika na čitavom ostrvu. Živeći skromno i u potajnom strahu od novih sukoba, uvek su radi da i to svoje malo podele s drugima, što je možda i najveća vrednost koju ova zemlja neguje.