Blagoje Moša Marjanović | Poreklo naziva ulica

Za Blagoja Mošu Marjanovića (1907-1984) malo ko danas nije čuo. Ako ga mlađe generacije njegovih savremenika i pamte, one najmlađe ,,upoznale’’ su ga iz njihovih priča i sećanja, kao i popularne TV serije ,,Montevideo, Bog te video’’.

Prva i najveća fudbalska zvezda Beograda, Srbije i Jugoslavije tog vremena, međutim, bio je sušta suprotnost kartarošu, ženskarošu i mangupu kakvim je, iz dramskih razloga, predstavljen u seriji. Izuzetno miran čovek za kojeg savremenici kažu da nikada nije ni povisio ton, bio je pravi gospodin, a često oslovljavan i kao Gospodin Gol.

O njegovim fudbalskim kvalitetima, sve je uglavnom već rečeno i napisano. Malo je pak poznato da je nadimak Moša dobio zahvaljujući izrazito talasastoj frizuri koja je u to vreme bila tako tipična za Jevreje (među kojima je Moša bilo veoma često ime) i zbog koje, po svedočanstvima, nikada na glavu nije stavio kapu.

Vrhunski golgeter gospodskih manira, bio je toliko popularan u predratnoj Jugoslaviji, da su ga ljudi skidanjem šešira pozdravljali na svakom koraku, krojači poklanjali najbolje štofove, odela i kravate, a pićem čašćavali kad god bi kročio u neku kafanu.

Za vreme Drugog svetskog rata, službovao je kao vozač u Jugoslovenskoj Kraljevskoj vojsci nakon čije kapitulacije je zarobljen i odveden u nemački logor Firstenberg u kome je bio do kraja rata. Svedočenja kažu da je i u logoru igrao fudbal, za francuski ,,logoraški tim’’.

Godine 1961. u jeku uspešne trenerske karijere, tokom koje je iznedrio neke vanserijske igrače poput Bobeka, Mitića, Zebeca, Toplaka i Skoblara, doživeo je težak moždani udar nakon kojeg se nikada nije oporavio.

Preminuo je 1984. godine i sahranjen je u porodičnoj grobnici, na beogradskom Novom Groblju.

Ime velikog fudbalera danas nosi jedna ulica na Bežanijskoj kosi u Beogradu.